Autor: Advokat Predrag T. Savić
Ko drugome povredi čast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, znanju, sposobnosti drugog lica ili o nečemu drugome, a zna ili bi morao da zna da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu, dužan je da je nadoknadi.
Ova građansko-pravna odgovornost predviđena je u odredbi iz člana 198. Zakona o obligacionim odonsima, s tim što i u krivičnom postupku može biti doneta presuda zbog krivičnih dela uvrede, klevete ili iznošenja i pronošenja ličnih i porodičnih prilika, kao i odluka o imovinsko-pravnom zahtevu, odnosno o naknadi štete.
Zakonodavac je građansko-pravnu odgovornost za materijalnu štetu ograničio u odredbi iz stava 2, član 198. Zakona o obligacionim odnosima, u kojoj se ističe:
„Ali ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome, ne znajući da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome ozbiljnog interesa.“
U slučaju povreda prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili šta drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom (čl. 199. Zakona o obligacionim odnosima).
U članu 200. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje, to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i dru-štvenom svrhom.