Testamenti u Srbiji – kako sačiniti punovažan testament

Autor: Vuk Mirčetić, Predsednik Development centra

Preuzmi: Zakon o nasleđivanju  

 

Oblici zaveštanja

Postoji više načina za sačinjavanje testamenta u srpskom naslednom pravu, s tim da svaki od oblika zaveštanja mora biti formalno ispoštovan (mora biti sačinjen u formi koja je propisana zakonom, jer su u suprotnom takav testament ili neke njegove odredbe ništave).

Postoji više podela u odnosu na različite faktore – pisani i usmeni (u odnosu na to da li su sačinjeni u pisanom obliku ili su usmeno izrečeni), privatni i javni (u zavisnosti od forme u kojoj su sačinjeni), te redovni, vanredni i izuzetni (u zavisnosti od toga u kojim se prilikama mogu sačiniti).

 

Olografski testament

Olografski ili svojeručni testament je zaveštanje čija je forma veoma jednostavna i pristupačna.

Ostavilac ga sačinjava tako što ga sam (olovkom ili drugim uobičajnim, nemehaničkim sredstvom za pisanje) sačini i potpiše. Bitan faktor kod ove vrste testamenta je da zaveštanje bude sačinjeno rukom zaveštaoca i da bude potpisano. Za ovu vrstu testamenta nisu potrebni ni svedoci, niti to da zaveštanje bude overeno od strane nadležnih organa (preporučljivo je da testament bude overen, jer će na taj način testament dobiti na snazi, a takođe će se i videti datum kada je overeno, pa mogu da se izbegnu određena zaobilaženja zakona).

Ova vrsta testamenta ne traži za svoju punovažnost čak ni datum ni mesto sačinjenja, mada je preporučljivo da budu navedeni, da bi se u slučaju više zaveštanja znalo koje je poslednje (jer novije zaveštanje poništava starije).

Primer:

———————————————————————–
Ja, Vuk Vuković, sve svoje ostavljam svom bratu Vučku.

Vuk
———————————————————————–

 

Alografski testament

Alografski testament je pisani testament pred svedocima, koji se sastavlja tako što ostavilac pred svedocima svojeručno potpiše unapred sastavljeni testament, zatim izjavi da ga je pročitao i da ga priznaje za svoju poslednju volju.

Ostavilac testament može sastaviti na bilo koji način (olovkom, mehaničkim sredstvom za pisanje i sl.), a to može prepustiti i nekom drugom licu da uradi umesto njega (može biti i srodnik). Zakon dozvoljava ove načine za sastavljanje testamenta, jer je sastavni deo forme potvrđivanje i priznanje testamenta pred svedocima, tako da je bitno samo da ostavilac testament prizna za svoj, a ne i da ga sam sastavi.

Testament se potvrđuje na sledeći način:

1. Testament se potpiše
2. Ostavilac prizna testament za svoj (može biti izričito i prećutno)
3. Zaveštalac izjavi da je unapred pročitao testament
4. Svedoci se svojeručno potpisuju ispod potpisa ostavioca (rukoznak ili faksimil nisu dozvoljeni)
5. Sve ove radnje moraju da se urade u isto vreme na istom mestu dok su oba svedoka prisutna

Oba svedoka moraju da budu prisutna kad:

1. Zaveštalac izjavi da je pročitao testament ili ga pročita pred njima
2. Zaveštalac izjavljuje da priznaje testament
3. Zaveštalac potpisuje testament
4. Jedan svedok potpisuje testament, jer ga drugi potpisuje odmah za njim

Svojstva zaveštaoca:

Zakon ne propisuje nikakve uslove koje mora da ispuni zaveštalac da bi testament bio punovažan, međutim, u teoriji i praksi je postavljeno pravilo da svojstvo zaveštaoca može imati samo ono lice koje je u stanju da pročita i potpiše testament. To dalje znači da testator mora da bude u stanju da utvrdi sadržinu testamenta (npr. ako je dao rođaku da ga sastavi, mora da bude u stanju da ga pročita kako bi znao da je to zaista njegova poslednja volja). Sledstveno tome, alografski testament će biti ništav ukoliko je zaveštalac:

1. Nepismen
2. Slep
3. Ne zna jezik na kojem je sastavljen testament
4. Ne zna pismo na kojem je napisan testament

Ipak, postojanje ili nepostojanje navedenih prepreka za punovažnost testamenta se ocenjuju u trenutku sastavljanja testamenta (odnosno proglašenja, kad ga čita i sl.).

Primer: Zaveštalac u trenutku proglašenja testamenta pred svedocima izjavi za testament napisan ćiriličkim pismom da ga je pročitao i prizna za svoj, a u tom trenutku zna samo latiničko pismo, testament je ništav, bez obzira na to da li će on naučiti i drugo pismo kasnije.

Svojstva svedoka:

Neko lice može da bude svedok kod alografskog testamenta ukoliko pored opštih uslova koji se traže za svekog testamentarnog svedoka, ispuni i sledeće posebne uslove:

1. Mora biti pismen
2. Mora biti sposoban da se potpiše (faksimil i rukoznak se ne priznaju)
3. Mora znati jezik na kojem zaveštalac priznaje ispravu za svoj testament (to ne znači da mora da zna i jezik kojim je testament napisan, jer isti može da bude napisan jednim jezikom, a da ga zaveštalac prizna drugim)

Svedoci nezavisno od jezika na kojem je testament sastavljen ne moraju da budu upoznati sa sadržinom testamenta. Ukoliko svedok umre pre ostavioca, testament će i dalje biti punovažan.

Dakle, ova vrsta testamenta ima tri bitna elementa forme:

1. Pisana redakcija ostaviočeve poslednje volje
2. Potvrđivanje isprave – priznanje testamenta za svoj
3. Prisustvo dva testamentarna svedoka (link na testamentarne svedoke)

Zakon ne traži da alografski testament sadrži datum, mada je preporučljivo zbog ranije navedenog.

 

Sudski testament

Sudski testament predstavlja testament koji sastavlja sudija osnovnog suda prema kazivanju zaveštaoca. Sastavljanje ove vrste testamenta se vrši u posebnom vanparničnom postupku.

Za sastavljanje ove vrste testamenta stvarno je nadležan osnovni sud (ranije je bio nadležan opštinski sud). Jedini osnovni sud u Beogradu se nalazi na Novom Beogradu, poznat i kao bivši Četvrti sud.

Testament sastavlja sudija pojedinac u zgradi suda, a u izuzetnim situacijama se testament može sastaviti i van sudske zgrade, ukoliko zaveštalac opravdano nije u stanju da dođe na sud (bolestan, u zatvoru i tome slično).

Postupak za sastavljanje sudskog testamenta ima tri stadiuma:

1. Pripremni stadijum;
2. Stadijum pismene redakcije ostaviočeve poslednje volje;
3. Stadijum potvrđivanja testamenta.

1. Pripremni stadijum:

U pripremnom stadijumu, na sudu je da utvrdi zaveštaočev identitet, kao i da li su ispunjeni zakonski uslovi za sastavljanje sudskog testamenta.

Identitet zaveštaoca može da se utvrdi na nekoliko načina:

1. Sudija poznaje zaveštaoca lično;
2. Uvid u javnu ispravu sa fotografijom (ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu), uz saslušanje jednog svedoka identiteta (link na svedoke identiteta);
3. Saslušanjem dva svedoka identiteta (link na svedoke identiteta).

Identitet svedoka identiteta se utvrđuje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom.

Po utvrđivanju identiteta zaveštaoca, sudija pristupa ispitivanju postojanja aktivne testamentarne sposobnosti, koja je neophodna za validno sastavljanje testamenta, a ujedno će postavljanjem određenih pitanja utvrditi da li je njegova volja za sastavljanje testamenta ozbiljna i slobodna, što je takođe neophodno da bi testament bio validan. Ukoliko se utvrdi da postoji nedostatak bilo koje od gore navedenih uslova, sud će doneti rešenje kojim odbija da sastavi sudski testament.

2. Pismena redakcija ostaviočeve volje:

Sudija sastavlja sudski testament prema kazivanju zaveštaoca, dakle, ostavilac ne može doći sa već pripremljenom ispravom i priznati je za svoj testament. Pri unošenju ostaviočeve izjave u zapisnik, sudija nastoji da to uradi na što autentičniji način, ali ujedno mora da se stara o tome da volja zaveštaoca bude jasno i precizno izražena. Ukoliko zaveštalac ide ka tome da unese u testament neku izjavu koja je ništava, sudija je dužan da ukaže na pravne aspekte takvom testamentarnog razmišljanja.

Tokom sastavljanja testamenta, sudija vodi zapisnik u koji se unose:

• Način na koji je utvrđen identitet zaveštaoca i ostalih učesnika u postupku;
• Sve okolnosti koje mogu biti od značaja za punovažnost testamenta

 

3. Potvrđivanje testamenta:

U ovom stadijumu, zaveštalac potpisuje ispravu koja je sastavljena po njegovom kazivanju i priznaje je za svoj testament. U zavisnosti od toga da li je zaveštalac u stanju da pročita i potpiše ispravu, tok ovog stadijuma je drugačiji:

1)     Ako je zaveštalac u stanju da pročita i potpiše ispravu, sudija daje da pročita izjavu koju su sastavili. Kada je pročita, zaveštalac izjavljuje da je njegova volja u svemu verno preneta i potpisuje se na zapisnik, zatim sudija potvržuje na zapisniku da su sve navedene radnje preduzete, i potpisuje zapisnik zajedno sa zapisničarom.

2)     Ako završtalac ne može da pročita i potpiše zapisnik, u postupku sastavljanja sudskog testamenta moraju da učestvuju i testamentarna svedoka (link na testamentarne svedoke). Sudija utvrđuje identitet testamentarnih svedoka na jedan od sledećih načina:

a)      Sudija poznaje zaveštaoca lično;

b)      Uvid u javnu ispravu sa fotografijom (ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu).

Dakle, ne može se utvrditi saslušanjem svedoka identiteta.

Po sastavljanju testamenta, sudija ga glasno čita pred zaveštaocem i testamentarnim svedocima. Zaveštalac zatom izjavljuje da je volja njegova pred sudijom i dva svedoka, kao i da je izjava koja je pročitana njegova volja i da je sve verno unetno i potpisuje se na zapisnik. Ispod njega se potpisuju testamentarni svedoci, te sudija i zapisničar. Sudija na zapisniku potvrđuje da su sve ove radnje izvršene.

Ako zaveštalac ne može da se potpiše, na zapisnik stavlja otisak prsta, ispod kojeg zapisničak upisuje njegovo ime i prezime.

3)     Ukoliko je zaveštalac gluvonem ili ne zna jezik koji je u službenoj upotrebi, pored dva testamentarna svedoka u postupku sastavljanja testamenta, neophodno je i učešće zakletog sudskog tumača.

Prednosti sudskog testamenta su u tome što svima pruža mogućnost za sastavljanje testamenta, nezavisno od toga da li poseduju neki hendikep ili su nepismena.

Ukoliko se sudski testament sastoji iz više listova, svi listovi se povezuju jemstvenikom, a krajevi jemstvenika se na poslednjoj strani pečate sudskim pečatom. Listovi ne moraju biti numerisani, ali je potrebno da se na kraju testamenta označi broj listova. Takođe, zaveštalac je dužan da se potpiše ili ostavi rukoznak na svaki list, a ostali učesnici u postupku samo na poslednjoj strani.

 

Konzularni testament

Konzularni testament je testament koji srpskom državljaninu u inostranstvu sastavlja konzularni predstavnik Srbije (ili diplomatski predstavnik koji vrši konzularne poslove) po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta, ali samo na teritoriji strane države u kojoj vrše konzularne poslove. Pri sastavljanju konzularnog testamenta, dužina boravka srpskog državljanina u toj državi je irelevantna.

 

Brodski testament

Brodski testament se sastavlja na srpskom brodu koji nije u fizičkoj vezi sa kopnom, od strane zapovednika broda po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta, po kazivanju ostavioca. Irelevantno je da li brod plovi u domaćim ili međunarodnim vodama, jedino je bitno da nije fizički povezan sa kopnom u trenutku sačinjavanja, u suprotnom zapovednik broda nema ovlašćenja za sastavljanje testamenta.

Srpskim brodom se smatra pomorski, rečni ili jezerski brod, koji je upisan u srpski upisnik brodova, tj. kome je izdat privremeni plovidbeni list od strane organa Republike Srbije.

Bitna stavka je da je brodski testament vremenski ograničen i da prestaje da važi u roku od trideset dana od povratka zaveštaoca u Srbiju. Rok od trideset dana počinje da teče uspostavljanjem fizičke veze između broda i srpskog kopna, a ne samim ulaskom u srpske vode.

 

Vojni testament

Vojni testament je vanredni testament, jer može da se sačini jedino za vreme mobilizacije i rata, i to samo licima koja su na vojnoj dužnosti u to vreme. Testament, po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta sastavlja ovlašćeni vojni starešina.

Za punovažnost testamenta je neophodno da se zaveštalac u vreme sastavljanja testamenta nalazi u borbi ili u nekoj ratnoj opasnosti, a može se sastavljati od momenta proglašenja ratnog stanja.

Svojstvo zaveštaoca može imati samo lice koje za vreme ratnog stanja obavlja neku vojnu dužnost, a u ulozi zaveštaoca se mogu naći ne samo vojnici, već i civili koji obavljaju poslove za vojsku (npr. lekari, medicinske sestre, kuvari), ali i ratni zarobljenici, tako da ova vrsta testamenta ne diskriminiše zaveštaoca po polu.

Lica ovlašćena za sastavljanje testamenta jesu:

1. Komandir čete
2. Starešina istog ranga
3. Starešina svakog odvojenog odreda
4. Neko drugo lice u prisustvu ovlašćenog starešine

Vojni testament je vremenski organičen i prestaje da važi po isteku od 60 dana od prestanka ratnog stanja, ili po isteku od 30 dana od demobilizacije ukoliko je zaveštalac demobilisan pre ili posle završetka rata.

Međunarodni testament

Međunarodni testament je testament koji se sastavlja tako što zaveštalac pred ovlašćenim licem i dva istovremeno prisutna svedoka (koji moraju da znaju da čitaju i pišu, kao i da razumeju jezik na kojem zaveštalac potvrđuje testament) izjavljuje da je unapred sastavljena redakcija njegove volje zaista njegov testament, kao i da je upoznat sa njegovom sadržinom. Sastavljanje međunarodnog testamenta ne traži postojanje stranog elementa, te na punovažnost forme ovog testamenta ne utiču:

• Državljanstvo;
• Prebivalište;
• Boravište;
• Mesto gde je testament sastavljen;
• Mesto gde se nalazi imovina.

Za sastavljanje međunarodnog testamenta su ovlašćena sva lica koja su ovlašćena za sastavljanje javnih testamenata:

• Sudija osnovnog suda;
• Konzularni predstavnik Srbije;
• Zapovednik broda;
• Vojni starešina ovlašćen za sastavljanje vojnog testamenta.

Ovom formom testamenta se može služiti svako ko poseduje aktivnu testamentarnu sposobnost, te se za zaveštaoca ne traži da bude pismen, da može da pročita izjavu ili ima očuvano čulo vida i sl.

Sastavljanje međunarodnog testamenta se sastoji od tri stadijuma:

1. Pismena redakcija ostaviočeve volje
2. Potvrđivanje testamenta
3. Potpisivanje testamenta

1. Pismena redakcija ostaviočeve volje:

Nezavisno od toga da li ispravu sačini zaveštalac sam ili lice kojem on poveri, međnarosni testament mora biti sačinjen u pismenom obliku. Tekst može biti napisan na bilo kod jeziku, bilo kojim pismom, rukom ili mehaničkim sredstvom pisanja, a može ga sačiniti bilo ko, ne samo ovlašćeno lice (kao što je slučaj kod sudskog testamenta).

2. Potvrđivanje međunarodnog testamenta:

Ovlašćeno lice je dužno da utvrdi identitet zaveštaoca i testamentarnih svedoka, na načine iste kao kod sudskog testamenta.

Zaveštalac u prisustvu gore pomenutog ovlašćenog lica i dva testamentarna svedoka izjavljuje da je isprava njegov testament i da je upoznat sa njenom sadržinom. Zaveštalac nije u obavezi da pred pomenutim licima čita testament, kao ni da ih upozna sa sadržinom testamenta na bilo koji drugi način.

3. Potpisivanje međunarodnog testamenta:

Kod ove vrste testamenta su specifična pravila potpisivanja, te su moguća četiri različita modaliteta:

1)      Zaveštalac svojeručno potpisuje testament u prisustvu ovlašćenog lica i dva testamentarna svedoka;

2)      Zaveštalac pred ovlašćenim licem i pomenutim svedocima ranije sastavljen potpis priznaje za svoj;

3)      Ako zaveštalac iz nekog razloga nije u stanju da se potpiše, saopštiće razlog ovlašćenom licu koje će to zabeležiti na testamentu (ta zabeleška zamenjuje zaveštaočev potpis);

4)      Zaveštalac može da traži da ga neko drugo lice potpiše, naravno pred ovlašćenim licem i svedocima.

Posle zaveštaoca, na testament se potpisuju ovlašćeno lice i svedoci, neposredno, jedan za drugim, na kraju testamenta. Na kraju testamenta ovlašćeno lice upisuje i datum, koji je obavezan element kod međunarodnog testamenta. Kao datum sastavljanja međunarodnog testamenta se uzima dan kada ga je potpisalo ovlašćeno lice.

Ako se međunarodni testament sastoji od više listova, svaki list mora da bude numerisan i potpisan od strane zaveštaoca.

Po obavljanju prethodne procedure, ovlašćeno lice je dužno da sastavi potvrdu kojom utvrđuje da su poštovana sva pravila propisana zakonom. Ova potvrda se sačinjava u dva primerka, od kojih jedan pripada zaveštaocu, a drugi čuva ovlašćeno lice. Ova potvrda predstavlja dokazno javnu ispravu, ali njeno postojanje i punovažnost nije neophodno za punovažnost međunarodnog testamenta.

 

Usmeni testament

Usmeni testament se sastavlja tako što zaveštalac svoju volju saopšti pred tri istovremeno prisutna svedoka, kada usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da raspolaže svojom imovinom na drugi način.

Postoje dva bitna formalna elementa propisana zakonom:

1. Postojanje izuzetnih prilika;
2. Istovremeno prisustvo tri testamentarna svedoka.

Izuzetne prilike postoje kada se zaveštalac nađe u iznenadnoj i neposrednoj opasnosti da izgubi:

1. Život (požar, zemljotres, saobraćajna nesreća, i ostale situacije u kojima je opravdano moguć smrtni ishod – infarkt ili pogoršanje već postojeće bolesti);
2. Aktivnu testamentarnu sposobnost.

Opasnost mora biti:

1. Iznenadna;
2. Nepredviđena (ako je zaveštalac znao da može da mu se pogorša stanje ili je to očekivao, mogao je i blagovremeno da sastavi testament u nekoj drugoj formi).

Ipak, izuzetne prilike ne moraju stvarno postojati, već je dovoljno da je zaveštalac zaista pomislio da su mu život ili aktivna testamentarna sposobnost ugrožene usled određenih okolnosti.

Za punovažnost ovog testamenta nije važno da li je zaveštalac umro usled nastupanja izuzetnih prilika ili od nečega drugog.

Pri sačinjavanju usmenog testamenta, neophodno je istovremeno prisustvo tri testamentarna svedoka. Ukoliko zaveštalac da svoju izjavu pred tri svedoka, ali ne istovremeno, nego redom, takav testament je rušljiv. Takođe, testament neće biti punovažan ukoliko zaveštalac svoju volju izjavi pred dva sina dok mu je supruga na telefonu, čak iako traju izuzetne prilike (ili on opravdano smatra da je tako), jer nije saopštio svoju volju u prisustvu tri, nego dva testamentarna svedoka.

Testamentarni svedoci moraju imati očuvano čulo sluha i moraju znati jezik na kojem zaveštalac izjavljuje svoju poslednju volju. Ipak, ukoliko je zaveštalac gluvonem i znakovnim jezikom izjavi svoju poslednju volju, a testamentarni svedoci poznaju znakovni jezik, takav testament će biti punovažan. Testamentarni svedoci ne moraju biti pismeni, kao ni da nadžive zaveštaoca.

Dužnost testamentarnih svedoka je da sastave obaveštenje o postojanju usmenog testamenta ili da obaveste sud o sadržini usmenog testamenta, te o mestu i prilikama pod kojima je izjavljena poslednja volja zaveštaoca (obaveštenje se daje u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik pred sudom).

Usmeni testament je vremenski organičen, te prestaje protekom 30 dana od kada su prestale izuzetne prilike u kojima je sačinjen (rok počinje da teče od momenta od kada prođe opasnost). Ako po isteku roka ne sastavi testament u bilo kojoj drugoj formi (kojom može da se služi), računaće se da usmeni testament nikada nije ni postojao.