Autor: Vuk Mirčetić, Predsednik Development centra
Preuzmi: Zakon o nasleđivanju
Šta je testament?
Testament je, po definiciji, zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izvjave volje za to sposobnog lica, kojom ono uređuje respodelu svoje imovine posle svoje smrti i kojom daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrću. Testament se u pravnoj literature još naziva i zaveštanje, oporuka i poslednja volja.
Kakva je pravna priroda testamenta?
Testament je pravni posao mortis causa, što znači da njegova dejstva počinju da važe tek posle smrti ostavioca. Smrt ostavioca predstavlja veoma bitan faktor kod testamenta, jer sve do svoje smrti, testator može izmeniti svoj testament nebrojano puta, tako da svaki novi testament poništava onaj prethodni. Od smrti ostavioca (,,otvaranje nasledstva”) počinju pravna dejstva testamenta.
Testament spada u dobročine pravne poslove, što znači da jedna strana (naslednik) dobija određenu korist, a da za to ne daje nikakvu protivnaknadu.
Testamenti su i jednostrani pravni poslovi, jer nastaju i proizvode pravna dejstva samo izjavom jedne volje (volje ostavioca da ostavi nešto nekome). Jednostanost je bitan faktor za testament, jer bilo kakav uticaj na sačinjenje testamenta od strane nekog drugog lica vodi njegovoj ništavosti. Dakle, volja za sačinjenje testamenta mora da bude u potpunosti slobodna. Ipak, osobi kojoj je ostavljeno nešto iz nasledstva, mora se složiti sa time pozitivnom naslednom izjavom. U srpskom naslednom pravu, kao pozitivna nasledna izjava se računa i ukoliko osoba ne da nikakvu izjavu. Jedino ukoliko eksplicitno osoba kaže da se ne prihvata nasledstva, ona neće postati naslednik ili legatar. Negativna nasledna izjava se može dati sve do okončanja ostavinske rasprave.
Zaveštanje je pravni posao kod kojeg je isključeno svako zastupanje, te stoga predstavlja strogo lični akt. Ostavilac ne može sačiniti testament preko punomoćja.
Testament je i formalni pravni posao, jer je jedan od uslova za punovažnost testamenta tačno ispunjenje zaveštajne forme propisane zakonom.
Testament je i jednostrano opoziv pravni posao, što znači da zaveštalac ima pravo da svoj testament izmeni ili u potpunosti opozove bilo kad, sve do trenutka svoje smrti. Naravno, za izmenu ili opozivanje testamenta testator mora imati aktivnu testamentarnu sposobnost, kao i pri sačinjavanju testamenta. Ne smeju postojati odredbe u testamentu koje menjaju testament ili ga opozivaju u zavisnosti od nekog uslova ili roka (takve odredbe su ništave).
Ko može da sačini punovažan testament?
Punovažan testament je testament koji može da proizvede željena pravna dejstva. Testament može da sačini svaka osoba koja ispunjava sledeće kriterijume:
- Ima petnaest godina života ili više
- Volja za sačinjavanje testamenta je u potpunosti slobodna (testament je izraz onoga što testator zaista želi)
- Volja za sastavljanje testamenta je ozbiljnaa, a testament je napisan smisleno, sa krajnjim ciljem da bude testament (ne kao primer)
- Nije mu ni potpuno ni delimično oduzeta poslovna sposobnost
Šta može biti obuhvaćeno testamentom?
Testamentom može biti obuhvaćena sva imovina koja se u trenutku smrti ostavioca nalazi u njegovoj svojini (ne mora da bude i faktički kod njega), a nije obuhvaćena nekim drugim ugovorima (Ugovor o raspodeli imovine za života, Ugovor o doživotnom izdržavanju, i sl.).
Ostavilac može ostaviti svu imovinu ili procentualni deo nekome (npr. ostavljam pola svoje imovine sinu Aleksandru, a drugu polovinu supruzi Bojani), i tada se ta osoba naziva naslednikom. Pravni naziv za naslednika je univerzalni sukcesor. Ukoliko ostavilac nekome ostavi deo svoje imovine tačno navodeći šta ostavlja (npr. ostavljam unuki Vladanki svoj BMW X5, unuku Dejanu svoju Yamahu R6, sinu Gavrilu kuću na primorju u Crnoj Gori, itd.), onda se ta osoba naziva legatarom. Pravni naziv za legatara je singularni sukcesor.