Autor: Stefan Bojović, Mladi Pro Bono
Preuzmi: Zakon o nasleđivanju
Ostaviočev supružnik u drugom naslednom redu ima po mnogo čemu specifičan položaj. Pre svega, za razliku od situacije kada se nađe u prvom naslednom redu, ovde nasleđuje ½ zaostavštine ukoliko se pored njega u drugom naslednom redu nalaze i ostaviočevi roditelji ili njihovi potomci. Ukoliko njih nema, preživeli bračni drug sam nasleđuje celokupnu zaostavštinu, što u prvom naslednom redu nije mogao.
Jedna od najbitnijih specifičnosti naslednopravnog položaja supružnika u drugom naslednom redu svakako je mogućnost povećanja i smanjenja njegovog naslednog dela. Oba ova pravna instituta regulisana su u našem važećem Zakonu o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i odluka USRS br. 358/95 “Sl. Glasnik RS”, 101/2003 ).
1. Povećanje naslednog dela supružnika u drugom naslednom redu
Nakon ostaviočeve smrti, njegov bračni drug može u roku od godinu dana od ostaviočeve smrti tražiti povećanje svog naslednog dela. Osnovni uslov koji zakon postavlja je da ostaviočev bračni drug nema nužnih sredstava za život (čl. 23. Zakona o nasleđivanju). Procena nemanja nužnih sredstava za život vrši se putem sabiranja posebne imovine, imovine dobijene podelom bračne tekovine i vrednosti naslednog dela. Ukoliko se nakon ovog sabiranja utvrdi da ostaviočev bračni drug nema nužnih sredstava za život, ispunjen je najvažniji uslov za povećanje naslednog dela.[1]
Pored ovog osnovnog uslova, sud će posebno ceniti i druge okolnosti među kojima zakon (čl. 23. st. 3. ZON) naročito navodi:
1.) dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga;
2.) imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika;
3.) vrednost zaostavštine.
Što se vrednosti zaostavštine tiče, ukoliko je ona toliko mala da bi ostaviočev bračni drug njenom podelom zapao u oskudicu, on može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu (čl. 23. st.2. ZON)
Povećanje se vrši putem ustanovljenja prava na doživotno uživanje (plodouživanje) na delu ili celini zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici drugog naslednog reda.
Supružnik može tražiti povećanje svog naslednog dela kako prema svim sanaslednicima, tako i samo prema jednom ili više od njih. Sud će u odnosu na svakog sanaslednika ceniti uslove koji se njih tiču (imovno stanje i sposobnost za privređivanje) i u odnosu na njihovu ispunjenost, odnosno neispunjenost će usvojiti ili odbiti supružnikov zahtev.
Zahtev za povećanje naslednog dela ostaviočev supružnik podnosi u toku ostavinskog postupka, najkasnije u roku od godinu dana od ostaviočeve smrti. Ukoliko bi se ostavinski okončao pre ovog roka, a ostaviočev supružnik je učestvovao u njemu, zahtev bi bio odbijen iako nije protekao rok od godinu dana. Ukoliko, pak, ostaviočev supružnik nije učestvovao u ostavinskom postupku rok za podnošenje zahteva je godinu dana od trenutka otvaranja nasleđa.[2]
Pravo na povećanje naslednog dela je nenasledivo, što znači da u slučaju da ostaviočev bračni drug umre pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike (čl. 24. ZON).
Ostaviočev supružnik i ostali naslednici mogu sporazumno doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu, koja može biti novčana ili naturalna (čl. 25. ZON).
Ukoliko dođe do promene prilika zbog kojih je bračnom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može, na zahtev ostalih naslednika, doživotno uživanje ili rentu ukinuti (čl. 25. St. 2. ZON). Prilikom donošenja ove odluke sud će se naročito voditi imovnim stanjem supružnika i sanaslednika, kao i njihovim bračnim i ličnim statusom.
2. Smanjenje naslednog dela supružnika u drugom naslednom redu
Kada se ostaviočev bračni drug nađe u drugom naslednom redu sa ostaviočevim roditeljima ili njihovom decom, na njihov zahtev (podnet u roku od godinu dana od ostaviočeve smrti) nasledni deo bračnog druga se može smanjiti do ¼. Da bi sud prihvatio ovakav zahtev, nepohodno je da se ispune sledeći uslovi:
1.) Da ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine;
2.) Da zajednica života između ostavioca i njegovog bračnog druga nije trajala duže vreme
Pod nasleđenim dobrima se podrazumeva imovina koju je ostavilac nasledio ili dobio putem poklona (ili bilo kog drugog besteretnog pravnog posla) od svojih krvnih i građanskih srodnika. Što se zajednice života tiče, ona se ne izjednačava sa brakom kao formalnim vidom (pogotovo zato što su u našem pravu brak i vanbračna zajednica izjednačeni), već se smatra elementom koji može traće krajati od samog braka (zamisliv je i obrnut slučaj). U svakom slučaju, dužina trajanja zajednice života je faktičko pitanje koje sud ocenjuje posebno u svakom konkretnom slučaju.
Smanjenjem naslednog dela supružnika uvećava se nasledni deo samo onog naslednika koji je postavio zahtev za smanjenje (čl. 26. st. 3. ZON). Posledica ovakve promene naslednih delova je i promena odgovornosti za ostaviočeve dugove u srazmeri sa novoformiranim naslednim delovima.
Za razliku od prava na povećanje naslednog dela, pravo na smanjenje naslednog dela supružnika je nasledivo. Zakon predviđa da ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela bračnog druga umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim potomcima, ako su njegovi naslednici, u roku od šest meseci od njegove smrti (čl. 27. ZON).
Bračnom drugu stoji na raspolaganju mogućnost da izabere doživotno uživanje na polovini zaostavštine ukoliko da izjavu o izboru pre nego što sud odluči o zahtevu ostalih sanaslednika o smanjenju naslednog dela (čl. 28 ZON). U slučaju da umre pre davanja takve izjave njegovi naslednici ne nasleđuju pravo izbora, već mogu isključivo naslediti u svojinu (čl. 28. st. 2. ZON). Izjava o izboru je neopoziva, ali ukoliko je data kao posledica prinude, prevare, pretnje ili zablude može se poništiti. Bitno je i napomenuti da se jednom data izjava proteže i na svu ostaviočevu imovinu koja bi se eventualno kasnije otkrila (tzv novopronađena imovina). Bračni drug sa ostalim sanaslednicima može dogovoriti preinačenje doživotnog izdržavanja u doživotnu rentu – bilo novčanu, bilo naturalnu (čl. 30 ZON).