Autor: Milan Vojvodić
Izvršenje na zaradi se obavlja na osnovu rešenja o izvršenju koje donosi sud.
Zarada predstavlja sva primanja zaposlenog na osnovu rada –osnovna zarada, dodatna zarada, naknada zarade, naknada za „topli obrok“, regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Ne može se odrediti izvršenje na određenim primanjima. To nije moguće na otpremnini pri odlasku u penziju i pri otkazu od strane poslodavca (tehnološki višak), naknadi troškova sahrane člana uže porodice, naknadi štete usled povreda na radu, poklonima za Božić i Novu godinu deci zaposlenih starosti do 15 godina, na premiji za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, jubilarnih nagrada i novčane naknade u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.
Izuzetno, izvršenje na otpremnini se može odrediti ako je ono u vezi sa potraživanjem izdržavanja. Poverilac izdržavanja mora da podnese zahtev sudu, u kome će tražiti izvršenje na otpremnini.
Izdržavanje se može naplatiti i na primanjima van radnog odnosa – ako dužnik, na primer, izdaje stan ili kakvu drugu stvar, može se tražiti izvršenje na primanjima koje dužnik ima na osnovu toga. Moguće je i izvršenje na primanjima od autorskog honorara.
Administrativna zabrana
Administrativnu zabranu zaključuju poslodavac i zaposleni. Naime, ukoliko zaposleni zaključi pravni posao sa poslodavcem (na primer, poslodavac pozajmi zaposlenom određenu sumu novca), poslodavac i zaposleni mogu da se dogovore da se izvršenje na tom pravnom poslu izvršava samo na zaradi dužnika. Oni ugovaraju određen deo zarade na kojem se izvršava dug zaposlenog prema poslodavcu.
Administrativna zabrana je, po dejstvima, jednaka rešenju o izvršenju, ako je doneta pre rešenja o izvršenju.
Međutim, ako se radi o prioritetnim potraživanjima (izdržavanje, gubitak izdržavanja, naknada štete usled oštećenja zdravlja i gubitka radne sposobnosti), ona imaju prednost u odnosu na administrativnu zabranu.
Zaposleni treba da uvek obavesti sud o postojanju administrativne zabrane, kako bi se ispoštovala zakonska ograničenja o visini izvršenja.
Kada je administrativna zabrana doneta posle rešenja o izvršenju, prednost ima rešenje o izvršenju. Kada se izvršni postupci završe, poslodavac ima pravo da se namiri na osnovu administrativne zabrane. Prilikom ovog namirenja, moguće je da zbir svih potraživanja i visine administrativne zabrane bude veći od 2/3, odnosno ½ plate.
Predmet i visina izvršenja na zaradi
Predmet izvršenja na zaradi je samo neto zarada.
Izvršenje moguće samo do 2/3 visine zarade ili penzije. Ako zaposleni prima minimalnu platu, izvršenje je moguće samo do polovine zarade.
Izvršenje može biti i veće od ovih iznosa, u slučaju postojanja administrativne zabrane i u slučaju postojanja potraživanja koja su prioritetna. Tada ukupni iznos, tj. zbir ovih potraživanja može preći 2/3, odnosno ½ zarade. Međutim, pojedinačno, svako ovo potraživanje ne sme biti više od pomenutih granica – 2/3, odnosno ½ zarade (za minimalnu platu).
Moguće je da se na zaradi sprovede više sudskih izvršenja iz prioritetnih potraživanja (izdržavanje). U tom slučaju, zbir ovih potraživanja takođe ne sme da pređe 2/3, odnosno ½ zarade. Usled toga, potraživanja se iz zarade naplaćuju srazmerno.
Ako se iz zarade zaposlenog vrši obustava po osnovu sudskog rešenja, a zaposlenom je istovremeno odobren zajam za nabavku zimnice, ogreva ili udžbenika, ako još uz to plaća i sindikalnu ili drugu članarinu, postupak izvršenja je sledeći:
– po osnovu sudske zabrane izvršenje se sprovodi do zakonom dozvoljenog iznosa (najviše do 2/3 zarade),
– po osnovu obustava u drugim slučajevima za koje je zaposleni dao saglasnost poslodavcu (zajam za zimnicu, sindikalna članarina i dr.), naplata se vrši od preostalog dela zarade po izvršenju sudske zabrane. Dakle, u ovim slučajevima zaposlenom može da se izvrši obustava i celog preostalog dela zarade s obzirom da je zaposleni za to dao svoj pismeni pristanak.
Obaveze poslodavca u slučaju prestanka radnog odnosa
Ako zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca, a na zaradi ima sudsku ili administrativnu zabranu, poslodavac kod koga je zaposlenom prestao radni odnos, u skladu sa odredbom člana 186. Zakona o izvršnom postupku, ima sledeće obaveze: da novom poslodavcu kod koga je izvršni dužnik zasnovao radni odnos, bez odlaganja, preporučenom pošiljkom, dostavi rešenje o izvršenju, jer to rešenje dejstvuje i prema novom poslodavcu, i to od dana kad je poslodavcu dostavljeno rešenje o izvršenju; o dostavljanju rešenja o izvršenju novom poslodavcu zaposlenog da obavesti i sud koji je doneo rešenje; da obavesti sud i u slučaju kada nema saznanja kod koga je izvršni dužnik zasnovao nov radni odnos, radi preduzimanja zakonom propisanih mera.
Poslodavac na isti način postupa i kada su u pitanju administrativne zabrane, odnosno novom poslodavcu dostavlja administrativnu zabranu. Ako mu nije poznato kod koga je izvršni dužnik zasnovao radni odnos, o tome bez odlaganja treba pismeno da obavesti izvršnog poverioca, kako bi on mogao preduzeti mere za naplatu svog potraživanja.
Pored navedenog, Zakonom o izvršnom postupku je utvrđena odgovornost poslodavca kao isplatioca zarade za propuštenu obustavu utvrđenog mesečnog obroka. Prema odredbi člana 187. ovog zakona, izvršni poverilac može da predloži da sud u izvršnom postupku rešenjem obaveže poslodavca da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema rešenju o izvršenju, s tim što taj predlog može podneti do okončanja izvršnog postupka.
Takođe, ako poslodavac, koji nije postupio po rešenju o izvršenju ili je propustio da bez odlaganja, novom poslodavcu preporučenom pošiljkom dostavi rešenje o izvršenju i da o tome obavesti nadležni sud ili je propustio da obavesti sud da je izvršnom dužniku kod njega prestao radni odnos, a da ne poseduje podatke o novom poslodavcu, odgovara za štetu koju je izvršni poverilac zbog toga pretrpeo.