Autor: advokat Predrag T. Savić
Prokura je zakonska forma ovlašćenja, kojim privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću društva. Naš Zakon o privrednim društvima predviđa da „ako u prokuri nije izričito navedeno da je data za ogranak, smatraće se da je prokura data za celo privredno društvo“.
Naš zakonodavac je propisao da prokura ne sadrži ovlašćenje za zaključivanje poslova koji se odnose na otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Ovlašćenja iz prokure ne mogu se ograničiti, prokura se ne može dati na određeno vreme niti se može vezati za određene uslove. Ograničenja ovlašćenja prokuriste nemaju dejstvo prema trećim licima.
U članu 27 Zakona o privrednim društvima predviđeno je da:
(1) Prokuru daje privredno društvo jednom licu ili većem broju lica kao pojedinačnu ili zajedničku.
(2) Ako je prokura data većem broju lica kao pojedinačna, svaki prokurista ima sva zastupnička ovlašćenja iz prokure u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako je prokura data većem broju lica kao zajednička, pravni poslovi koje zaključuju ili radnje koje preduzimaju punovažni su samo uz saglasnost svih tih lica, a za izjave volje trećih lica i njihove pravne radnje koje se u tom slučaju učine prema jednom prokuristi, smatra se da su učinjene svim prokuristima.
(4) Prokura se daje u pisanom obliku.
(5) Prokura se može dati samo fizičkom licu.
(6) Prokura je neprenosiva.
U članu 28 istog Zakona predviđeno je da prokurista potpisuje privredno društvo pod svojim punim imenom, sa jasnom naznakom svog svojstva koje proizlazi iz prokure sa oznakom „pp“. Prokuru privredno društvo može da opozove u svako doba. Privredno društvo ne može da se odrekne prava da opozove prokuru, niti da je ograniči i uslovi. Ako je prokura opozvana, prokurista može prema privrednom društvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano.
Zakonski zastupnik privrednog društva izveštava registar pri Agenciji za privredne registre o izdavanju i opozivu prokure. Pri registraciji, prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja označava njegovo svojstvo.
Iz ranije prakse Trgovinskih sudova izvodio se zaključak da prokurista u „srpskim“ preduzećima može biti izuzetno i strani državljanin, ali samo pod uslovima reciprociteta, i ako je to aktom o osnivanju (statutom ili ugovorom) privrednog društva osnovanog stranim ulaganjem predviđeno.