Autor: Olivera Denkić, dipl. pravnik
Nestalo lice se može proglasiti za umrlo kada je duže vreme odsutno iz mesta svog prebivališta i o njegovom životu se ništa ne zna.
Posmatrano kao pravna činjenica, smrt dovodi do prestanka pravnog subjektiviteta fizičkog lica. Sa činjenicom smrti izjednačeno je i proglašenje nestalog lica za umrlo. Na taj način se prekida neizvesnost o tome da li je neko živ. Proglašenje nestalog lica za umrlo regulisano je Zakonom o vanparničnom postupku.
1. Pretpostavke za proglašenje nestalog lica za umrlo
Sud može da proglasi za umrlo lice:
1) o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od njegovog rođenja je
proteklo više od sedamdeset godina
2) o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je
nestalo čine verovatnim da više nije u životu
3) koje je nestalo u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj
drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci
od dana prestanka opasnosti
4) koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim događajima, a o čijem životu nije bilo nikakvih
vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstva
Ukoliko je u pitanju situacija da nema vesti o nestalom licu, rokovi se računaju od dana kada je po poslednjim vestima nestali nesumnjivo bio živ. Ako se taj dan ne može tačno utvrditi, rokovi počinju da teku završetkom meseca odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio živ.
2. Postupak
Postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo pokreće se predlogom. Predlog može da podnese svako lice koje za to ima neposredni pravni interes i javni tužilac. Neposredni pravni interes imaju, po pravili, supružnik i srodnici koji se mogu javiti kao naslednici. Predlog treba da sadrži činjenice kojima se on obrazlaže, kao i dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi ili učiniti verovatnim. Ako predlog nije podneo javi tužilac već lice koje ima neposredni pravi interes, onda predlog treba da sadrži i podatke iz kojih se može utvrditi predlagačev neposredni pravni interes.
Po prijemu predloga sud ispituje da li su ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. Ako se utvrdi da su te pretpostavke ispunjene, sud će nestalom licu odrediti staraoca i o tome obavestiti organ starateljstva ili će pozvati organ starateljstva da mu u određenom roku postavi staraoca za zastupanje u postupku. Staralac je dužan da prikuplja i predlaže sudu dokaze o nestanku odnosno životu nestalog lica.
Ako oceni da su ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka, sud će objaviti oglas. U oglasu se navode bitne okolnosti slučaja i poziva se nestalo lice da se javi kao i svi drugi koji
znaju nešto o njegovom životu da to bez odlaganja jave sudu. U oglasu se takođe navodi da će sud po isteku tri meseca od objavljivanja doneti odluku o predlogu. Oglas se objavljuje u službenim glasilima, na oglasnoj tabli suda, kao i na uobičajen način u mestu u kome je nestalo lice imalo poslednje prebivalište, odnosno boravište. Ako se u toku roka ili kasnije u toku postupka nestalo lice javi ili se na neki drugi način utvrdi da je ono u životu, sud će doneti rešenje o obustavljanju postupka.
Po proteku roka od tri meseca od dana objavljivanja oglasa, ako se nestali ne javi i nema tragova da je u životu, sud zakazuje ročište. Na ročište se pozivaju predlagač i staraoc nestalog lica i izvode se potrebni dokazi. Ako se utvrdi da su ispunjene pretpostavke za proglašenje nestalog lica za umrlo, i ako rezultati celokupnog postupka pouzdano ukazuju da nestalo lice nije živo, sud donosi rešenje kojim proglašava nestalo lice umrlim. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, sud donosi rešenje kojim odbija predlog.
Rešenje kojim se nestalo lice proglašava za umrlo treba da sadrži označen dan, a po mogućnosti i čas koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Pravnosnažno rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo dostaviće se matičaru radi upisa u matičnu knjigu umrlih,
sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglašeno za umrlo imalo nepokretnosti. Licu koje je proglašeno za umrlo prestaju lična prava a imovina prelazi na naslednike, isto kao i u slučaju smrti.
Ako se lice koje je proglašeno umrlim lično javi sudu, sud će, nakon što utvrdi njegov identitet, bez sprovođenja daljeg postupka, staviti van snage rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo. Takođe, ako po donošenju rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo, sud na bilo koji način sazna da je to lice živo, po službenoj dužnosti, pokrenuće i sprovesti postupak radi stavljanja van snage rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo.Ovaj postupak može da se pokrene i predlogom javnog tužioca ili lica koja imaju neposredni pravni interes. Ukoliko se po pravosnažnosti rešenja sazna da je nestalo lice umrlo nekog drugog dana a ne onog koji je naveden u rešenju, pokrenuće se i sprovesti postupak izmene rešenja. O stavljanju van snage kao i o izmeni rešenja obaveštava se matičar, organ starateljstva, sud nadležan za vođenje ostavinskog postupka i organ koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji neokretnosti. Tom prilikom dolazi do promene na imovinskom planu ovog lica. Savesni držaoci dužni su da vrate sve ono što su primili kao nasleđe i što se kod njih zateklo u momentu pojavljivanja lica koje je bilo proglašeno za umrlo. Nesavesni držaoci dužni su da vrate sve ono što se zateklo a takođe duguju i naknadu za smanjenje vrednosti stvari usled upotrebe, kao i naknadu za sve otuđene stvari. Nesavesnim držaocem smatra se onaj koji je znao ili morao znati da je lice koje je proglašeno za umrlo u životu.