Autor: Stefan Bojović
Šta je neželjena elektronska pošta?
Neželjenu elektronsku poštu (eng. SPAM e-mail) predstavljaju poruke, najčešće komercijalne sadržine, koje korisnici elektronske pošte dobijaju u svoje prijemno sanduče (eng. inbox) iako nisu prethodno podneli zahtev za njihovo slanje. Ovakve poruke se odašiljaju velikom broju korisnika i njihova sadržina je identična. Odašiljanje može poticati kako od fizičkog tako i od pravnog lica. Sam metod odašiljanja nije od presudnog značaja. Neretko se ovakva pošta odašilja putem programa čiji je zadatak da pronalaze e-mail adrese i probijaju anti-spam zaštitu korisnika elektronske pošte. Od značaja je samo po čijem nalogu i u čije ime se šalje pošta.
Korisnici interneta bi svako trebalo da budu svesni da ne može svaka pošta koja im neželjeno stiže imati tretman neželjenje elektroske pošte. Često i nesvesno ptihvatiimo da dobijamo poštu prilikom instaliranja programa, prijavljivanja na razne internet servise i sl. Ovde se, dakle, pre može govoriti o našem nemaru i nečitanju uslova korišćenja prilikom obavljanja različitih radnji na kompjuteru nego o maltretiranju putem odašiljanja neželjenih poruka. Glavna razlika je i u tome da se sa mejling lista na koje smo se (nesvesno) prijavili uvek možemo odjaviti, dok kod SPAM-a to nije slučaj. Iako je uvraženo mišljenje da odašiljanje neželjenih e-mail-ova sa sobom ne nosi nikakve pravne posledice, sutuacija je, ipak, drugačija.
SPAM je prekršaj
Naš Zakon o elektronskoj trgovini koji je donet još 2009. godine, regulišući ovu oblast razrađuje i pitanje „komercijalne poruke“ koja se odašilja elektronskim putem. Komercijalna poruka se u tom smislu definiše kao poruka u bilo kojem obliku, sačinjena da promoviše, neposredno ili posredno, robu, usluge ili ugled pravnog ili fizičkog lica koje obavlja registrovanu delatnost. Odašiljanje netražene komercijalne poruke je po Zakonu dozvoljeno isključivo uz prethodni pristanak lica kome se poruka odašilja. To, konkretno znači da je potrebno da date izričitu saglasnost da želite da primate elektronsku poštu od pravnog ili fizičkog lica koje obavlja registrovanu delatnost i samo u tom slučaju takve poruke bez obzira na njihovu učestalost neće imati pravni tretman neželjene elektronske pošte.
Ukoliko pravno lice – pružalac usluga odašilja netražene komercijalne poruke bez prethodnog pristanka lica kome se poruke odašiljaju, ono čini prekršaj za koji je predviđena novčana kazna u rasponu od 100.000 do 1.500.000 dinara, dok je za odgovorno lice u pravnom licu predviđenai novčana kazna u rasponu od 10.000 do 150.000 dinara. Ukoliko isti prekršaj učini fizičko lice kazniće se novčanom kaznom u rasponu od od 10.000 do 150.000 dinara, a preduzetnik – pružalac usluga novčanom kaznom u rasponu od 10.000 do 300.000 dinara. Pored toga, ukoliko pravno lice izvrši izuzetno teške povrede odredbi Zakona ili ponavlja povredu odašiljanjem neželjene pošte, može mu se izreći zabrana vršenja delatnosti u trajanju od tri do šest meseci. Detaljno pojašnjenje izuzetno teške povrede ne postoji u Zakonu, te ostaje na sudskoj praksi da jasno utvrdi kriterijume šta predstavlja izuzetno teške povrede Zakona.
Dakle, zakonski mehanizmi za kažnjavanje spamera (lica koja odašiljaju neželjenu elektronsku poštu) definitivno postoje, ali je potrebno utvrditi i njihove domete. Prekršaji za odašiljanje SPAM e-mail-ova su predviđeni Zakonom o elektronskoj trgovini, ali se opšti principi prekršajnog prava regulišu Zakonom o prekršajima. Prema njemu, prostorno važenje zakona je takvo da će se za prekršaj predviđen propisima Republike Srbije kazniti učinilac ako je prekršaj učinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je učinjen na domaćem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije. Deo koji se tiče brodova i vazduhoplova ćemo zanemariti budući da predstavlja pravnu egzotiku u konkretnom slučaju i okrenućemo se suštini ove odredbe: Za prekršaj odašiljanja neželjenje elektronske pošte moći će da odgovaraju samo pravna i fizička lica koja su ovaj prekršaj učinila na teritoriji Srbije. Po pravilu, to znači da će spameri koji mogu da odgovaraju biti domaća pravna i fizička lica. Ovo postaje problematično ukoliko znamo da najveći broj neželjenih e-mailova koje dobijamo se odašilja iz inostranstva. Ipak, važno je znati da se ovoj praksi, makar kada je učinjena na teritoriji Srbije, može stati na put.
Što se tiče pokretanja prekršajnog postupka, potrebno je znati da svako lice koje je oštećeno izvršenjem prekršaja može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom Prekršajnom sudu. Sadržina zahteva je bliže uređena čl. 181. Zakona o prekršajima. Bitno je napomenuti da kada oštećeni podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka on ulazi u postupak kao stranka ukoliko nadležni državni organ (npr. MUP, Ministarstvo trgovine itd.) ne pokrene postupak samoinicijativno (što se za ovaj prekršaj ne bi moglo očekivati). Takođe, lice koje je oštećeno prekršajem može podneti prekršajnu prijavu nadležnim državnim organima (npr. MUP-u) koji su dužni da u roku od osam dana odgovore na ovu prijavu. Prekršajna prijava, za razliku od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ne zahteva nikakvu strogu formu i na nju se primenjuju isti zahtevi forme kao i za krivičnu prijavu (više o krivičnoj prijavi možete pročitati u sledećem tekstu: https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/krivicno-pravo/krivicna-prijava/ ).