Autor: Dragan Tošić, advokat
Iako je prvi zakon koji se bavio ovom vrlo privatnom oblašću života svakog od nas usvojen i proglašen 1998. godine, (ne)vreme njegovog donošenja učinilo je da afirmacija prava o ličnosti i sredstava zaštite podataka o ličnosti bude prolongirana do 01.01.2009. godine, kada je stupio na snagu važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Na evropskom nivou Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka je usvojena 1991. godine da bi ova konvencija i dodatni protokol uz Konvenciju bili ratifikovani od strane SCG 2005. godine čime su postali sastavni deo našeg pravnog poretka. U regionu, Slovenija prednjači u ovoj oblasti.
Zaštita podataka o ličnosti tiče se uživanja i zaštite prava na privatnost. Pravo na privatnost podrazumeva pravo na ličnu autonomiju, fizički i moralni integritet, pravo izbora svog načina života, pravo stupanja u kontakte s drugim ljudima, pravo da budem ostavljen na miru( širi koncept prava na privatnost prema stavu Evropskog sud u Strazburu), pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, pravo na fizički i psihički integritet, pravo stana, pravo tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, podaci o ličnosti, sloboda misli i savesti, sloboda mišljenja i izražavanja, pravo na porodicu ( pojedina prava na privatnost koja štiti Ustav RS).
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ( ZZOL) kroz svoja osnovna načela :
– Zabrane diskiminacije
– Zakonitosti
– Svrsishodnosti
– Srazmernosti i
– Bezbednosti
jamči svim fizičkim licima pod potpuno jednakim uslovima i na jednake načine bez obzira na međusobne razlike zaštitu podataka o ličnosti, njihovo prikupljanje, držanje, obradu i korišćenje uz istovremenu zabranu upotrebe podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni kao i pravo da svako bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti.
Podaci o ličnosti se obrađuju samo za svrhu propisanu zakonom ili ograničeno pristankom lica čije se podaci obrađuju, na način koji je u skladu sa svrhom obrade uz obrađivanje onoliko podataka koliko je potrebno za donošenje odluke u konkretnoj životnoj situaciji. Pored navedenog, obaveza rukovaoca podacima o ličnosti je da podaci u zbirkama koje vodi budu tačni i ažurni uz obavezu brisanja podataka koji su netačni i nepotpuni. Rukovalac i obrađivač podataka o ličnosti je dužan da postojeće zbirke podataka zaštiti od svih vidova napada ili zloupotrebe.
Poslove nadzora nad sprovođenjem ZZOL vrši Poverenik kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
Oblast zaštite podataka o ličnosti je vrlo sadržajna pa ne čudi što ZZOL kao prvi zakon( koji se primenjuje prim. aut.) na pojedina pitanja ne daje odgovore ili to radi na nespretan način.
Ovom prilikom ću na plastičan način i primerima iz prakse pokušati da oblast zaštite podataka o ličnosti približim svakom korisniku portala Pro Bono.
Naime, rukovalac podacima o ličnosti može biti i Vaš frizer ukoliko od Vas zatraži JMBG u svrhu popunjavanja nekakvog poslovnog protokola. Ako se pitate zašto bi Vaš frizer od Vas tražio JMBG ne smete zaboraviti da ste svoj JMBG pre nego svom frizeru već dali radniku u video-dvd klubu kako biste iznajmili ilegalu kopiju filma, bankarskom službeniku a da ga/је niste ni pitali u koju svrhu će koristiti Vaš JMBG i da li morate da mu/joj date svoj JMBG ili podatke o svojim roditeljima itd..
Obrađivač podataka o ličnosti može biti ili već jeste neko iz knjigovodstvene službe internet portala ili turističke agencije preko kojih, stavljajući im na raspolaganje broj svoje platne kartice, plaćate putničke aranžmane upola cene.
Šta se dalje dešava sa Vašim ličnim podacima i da li su oni van domašaja nekoga ko bi mogao da iz zloupotrebi?
Računajući da Poverenikova služba procenjuje da rukovalaca ličnim podacima u Republici Srbiji ima oko 350.000 a da je prijavljeno svega 600 baza podataka verovatnije je da su Vaši podaci izloženiji nepoželjnim pogledima više nego što mislite.
Sećate li se slučaja video snimka populano nazvanog „Ljubav kod Arene“, koji se pojavio na većini „vrućih“ internet portala? Ovaj snimak je sačinjen kamerom MUPa instaliranom u okolini Arene, u svrhu kontrole saobraćaja. „Kamerman“ nije samo registovao događaj ispred Arene nego je objetiv kamere duže vremena zadržao na učesnicima ovog snimka da bi zatim ovaj snimak izneo van prostorija i postavio ga na internet.
U ovom konkretnom slučaju došlo je do postupanja suprotnog odredbama ZZOP i to člana 8 stav 2 “Obrada nije dozvoljena ako se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka”, kao i članu 8 stav 6 “Obrada nije dozvoljena ako je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade.”. Podsećanja radi, kamera kod Arene služi kontroli saobraćaja.
Naravno, u cilju zaštite vitalnih interesa društva postupanje MUPa bi moglo biti i jeste ključno za otkrivanje izvršilaca krivičnih dela ali kako ZZOP clan 12 u stavu 1 kaže: “Obrada bez pristanka je dozvoljena da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet.”, postavlja se pitanje da li je u ovom konkretnom slučaju nekome od ovo dvoje ljudi na snimku bila potrebna zaštita? Po svemu sudeći nije.
Slučajevi internet prevara su česti. Poznat je primer dečaka koji je, iako poseduje samo osnovno obrazovanje, uspeo da ukrade i iskoristi na desetine brojeva elektronskih platnih kartica. Ovaj momak je koristio lične podatke do kojih je na perfidan način dolazio “samo” da bi ostvario ličnu korist. Naime, kupovao je tuđim novcem sitne materijalne stvari ali je pitanje da li bi lične podatke kojima je očigledno rukovao iskoristio i nekim drugim povodom u slučaju da nije otkriven.
Iz virtuelno sveta povratak u stvaran svet oko nas. U Republici Srbiji postoji nekoliko hiljada ljudi koji ne postoje. Dakle, nekoliko hiljada ljudi koji nikada nisu imali priliku da dobiju svoj JMBG a i da su tu priliku imali a pravo ostvarili možda bi imali svog “dvojnika” jer u Srbiji postoji oko 5000 istih jedinstvenih matičnih brojeva.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iako nije savršeno zakonsko rešenje svojim normama uređuje pitanja koja se tiču Vaših prava da uskratite davanje svojih ličnih podataka, pravo da znate ko se Vašim podacima o ličnosti bavi, kome i zašto ih prosleđuje, pravo da Vaši podaci budu zaštićeni od neovlašćene upotrebe, obavezu onih koji rukuju ili obrađuju podatke o ličnosti da prijave svoje baze podataka Povereniku uz pretnju sankcijom, obavezu rukovaoca ili obrađivača ličnih podataka da prijave iznošenje podataka o ličnosti iz Republike Srbije…
U slučaju sumnje da se Vašim podacima neko “igra” a odbije da Vam pruži obrazloženje zašto to radi i ne omogući Vam uvid u Vaše podatke o ličnosti kojima raspolaže možete se lično ili preko punomoćnika obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
( www.poverenik.rs) čije su odluke obavezujuće, konačne, izvršne a čije izvršenje u slučaju potrebe obezbeđuje Vlada RS.