Autor: Predrag Popović
Preuzmi: Zakon o privrednim društvima
Šta je to DOO?
Pre nego što objasnim šta je društvo sa ograničenom odgovornošću, hajde da, najkraće što možemo, pojasnimo dva vrlo važna termina koja se koriste u pravu – fizička i prava lica. Naravno, objašnjenje koje sledi će biti dosta pojednostavljeno – čisto kako biste stekli neku osnovnu ideju o ovim pojmovima.
Dakle, šta su fizička a šta pravna lica? Fizička lica su ona koja postoje fizički koji imaju svoje telesno obeležje. Konkretno to su sva ljudska bića, bez obzira na starost, pol i slično. Drugim rečima, fizičko lice sam ja, Vi kao čitalac, Vaši roditelji, Vaš brat, sestra itd. S druge strane, pravna lica su ona koja postoje sa pravnog aspekta posmatrano i nemaju svoje telesno obeležje poput nas ljudi. Kada kažete EPS, da li zamislite nekog čoveka ili zamislite njihov zaštitni znak, njihovu zgradu? Možemo, dakle, reći da pravna lica postoje „samo na papiru“ i nemaju telesno obeležje kao ljudi, životinje i biljke. Kada ovo kažem, može se neko upitati, pa kako EPS nema svoje telesno obeležje kada ispred EPS-a uvek vidimo neke ljude? Stvar je u tome što ti ljudi samo predstavljaju EPS a nisu oni sami EPS pa ih tako ne možemo u potpunosti izjednačiti. Sem toga, EPS čini veliku broj ljudi koji. Zato se fizička i pravna lica ne mogu nikako izjednačavati. I, tako dolazimo do još jedne vrlo važne stvari – pravno lice skoro nikad nije sastavljeno od jednog člana, već od nekoliko članova. Ako ovako shvatimo pravna lica, onda njih možemo prepoznati u preduzećima koja proizvode hranu koju jedemo, pića koja pijemo, usluge koje koristimo – preduzeća, lanac trgovina, turističke agencije, radnje, nevladine organizacije, ministarstva, gradske uprave, fakulteti, škole, bolnice itd. Sve ovo važno zbog onoga što sledi u narednih nekoliko redova.
Dakle, šta je društvo sa ograničenom odgovornošću (skraćeno DOO). DOO je posebna vrsta pravnog lica koje mogu osnovati jedno ili više fizičkih i pravnih lica koje, vršenjem brojnih delatnosti (proizvodnja, pružanje usluga), ima za cilj sticanje dobiti. Tako jedno DOO mogu osnovati ja kao autor ovog teksta a možemo ga Vi i ja osnovati. Isto tako, EPS može osnovati neko preduzeće (i u tom slučaju govorimo o jednopersonalnim društvima), a moguće je da to učine EPS, JAT i Telekom Srbija. I sada dolazimo do onoga što pomenuh na početku – da se pravna lica uglavnom sastoje od više članova. Tako i DOO ima svoje članove a to mogu biti osnivači ali i pravna i fizička lica koja, nakon osnivanja, kupe udeo u DOO-u.
Generalno govoreći, najveći deo pitanja koji se odnosi na DOO regulisan je Zakonom o privrednim društvima koji ćemo kraće obeležavati kao ZPD. Pored ovog zakona, za sam postupak osnivanja DOO-a i drugih oblika privrednih društava regulisan je Zakonom o registraciji privrednih subjekata koji ćemo kraće obeležavati kao ZRPS.
Specifično kod DOO-a je činjenica da se ono osniva s obzirom na ličnost. To konkretno znači da ćemo moj brat i ja osnovati DOO zato što se znamo lično, među nama postoji poverenje, zato što znamo kako i na koji način od nas dvojice može najbolje doprineti ostvarivanju zajedničkog cilja – sticanje dobiti. Obzirom da je taj lični element bitan, Zakonom o privrednim društvima je određeno da broj članova može biti najviše 50 (čl. 104, st. 4 ZPD-a). Jer, teško je pretpostaviti da se 50 ljudi toliko dobro poznaje međusobne kvalitete. Tako je predviđeno da, ukoliko se broj članova u jednom DOO-u poveća preko ovog broja i takvo stanje održi duže od godinu dana, DOO mora, po sili zakona, da promeni svoj status i iz DOO-a pređe u zatvoreno akcionarsko društvo (čl. 104, st. 4 ZPD-a).
Kao što sam pomenuo na početku, pravno lice i fizičko lice nije isto. Pravno lice i fizičko lice takođe nije isto niti se među njima može stavljati znak jednakosti. Pa tako, za sve obaveze koje ima prema trećim ljudima, odgovara samo društvo (čl. 104, st. 2 ZPD). Član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva.
Sadržaj:
2. OK, sad kada znamo šta je DOO, šta i kako dalje?
2.3. „Ne postoji besplatan ručak!“, rekli bi libertarijanci
2.4. „Koliko daš – toliko dobiješ“ Iliti osnivački ulozi i udeli
3. Dobro, registraciona prijava je gotova. Šta sad?
4. Dobro, registraciona prijava je podneta i šta sad?
5. OK, Agencija je nadležna. Šta sledi dalje?
5.1. Uff, moja registraciona prijava je odbačena. Zašto?
5.2. Hmm, izgleda da postoji nekakva greška. Kako je ispraviti?
5.3. Registraciona prijava je u redu. Šta sad?
6. OK. Da li je to sve što moram znati ili postoji još nešto?
6.1. Nomen est omen! Iliti: „Kako da se vikam?“
6.2. Bezecovana iliti: registrovana imana?! Šta je sad pa to?
6.4. Čime da se bavim i malo zaradim?
6.5. „Čist račun – duga ljubav!“ Iliti: Knjiga udela
7.2. Prilozi (Primeri formulara, osnivačkih akata i ostalih akata)
2. OK, sad kada znamo šta je DOO, šta i kako dalje?
Postupak osnivanja DOO-a započinje podnošenjem registracione prijave Agenciji za privredne registre Republike Srbije (čl. 15 ZRPS). Shodno članu 35 ZRPS, sadržaj registracione prijave za osnivanje DOO-a čine:
1) dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice);
2) akt o osnivanju društva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivača;
3) statut društva;
4) potvrda banke o uplati novčnog uloga na privremeni račun ili overena izjava osnivača o tome da je obezbedio novčani ulog;
5) procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga osnivača;
6) odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom;
7) overen potpis zastupnika.
Sam potupak registracije se plaća. Zato je pored ovih dokumenata, APR-u potrebno dostaviti dokaz o uplati takse za registraciju.
Akt o osnivanju društva (tzv. osnivački akt) uslovljen je broj osnivača. Pa tako, ako DOO osniva samo jedno lice (jednopersonalno DOO), onda taj akt u stvari odluka koju donosi nadležni organ osnivača (ako je osnivač neko pravno lice) odn. odluka poslovno sposobnog lica. Međutim, ako DOO osniva više lica, onda je osnivački akt predstavlja ugovor o osnivanju. Da bi nam bilo lakše, hajde da to ovako predstavimo:
Da bi taj osnivački akt bio u skladu sa zakonom, njime se moraju regulisati određena pitanja. Prema članu 106 ZPD-a, sadržaj osnivačkog akta čine sledeća pitanja
1) puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište svakog pravnog lica člana društva;
2) poslovno ime i sedište društva ;
3) delatnost ;
4) iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga;
5) način i vreme unošenja nenovčanih uloga, odnosno vreme uplate novčanih uloga;
6) ukupan iznos troškova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih troškova plaćenih od društva ili zaračunatih društvu u vezi osnivanja, a po potrebi i troškove pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za početak poslovanja;
7) odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je učestvovalo u osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvrđivanja ispunjenosti uslova za početak poslovanja.
Naravno, pored ovih pitanja, osnivački akt može ali i ne mora sadržati neke druge odrebe (npr. odredbe o načinu poslovođenja, zastupanju, potpisivanje društva itd.)
Kako bi osnivači potvrdili svoj pristanak za osnivanje DOO-a i kako bi izjavili svoju saglasnost na sadržaj akta, na njegovom kraju se nalaze potpisi svih osnivača. Ti potpisi moraju biti overeni od strane suda. Pošto se u skorije vreme očekuju određene izmene, posao overavanja akata obavljaće javni beležnik tj. notar. No, o tome tek kad se ovaj intitut uvede u srpsko pravo.
Može se desiti da je osnivač iz nekog razloga sprečen da lično prisustvuje potpisivanju ugovora o osnivanju. Zato osnivač može potpisivanjem posebnog punomoćja, ovlastiti drugo lice da u njegovo ime i za njegov račun, potpiše taj ugovor. U tom punomoćju se mora precizno odrediti da za osnivanje kog društva se to punomoćje daje (poslovno ime DOO-a, sedište i forma društva, osnivački kapital te buduće saugovarače), ko je daje i kome se daje.
Pored osnivačkog akta, osnivači DOO-a mogu potpisati poseban ugovor kojim se uređuje poslovanje samog DOO-a ali i upravljanje društvom (čl. 107 ZPD-a). Takav ugovor mora obavezno biti u pismenom obliku i on proizvodi pravno dejstvo danom potpisivanja svih članova društva.
Ovim ugovorom se naročito regulišu sledeća pitanja:
1) obaveze članova društva na dodatne uloge pored osnovnih uloga, kao i o posebne naknade i posledice u slučaju neispunjenja takvih obaveza;
2) posebni uslovii način prenosa udela članova društva koji se razlikuje od načina uređenog ovim zakonom;
3) način za ostvarivanje prava glasa članova društva ili prava na dividendu (jednako pravo, pravo u skladu sa udelom u osnovnom kapitalu društva ili pravo utvrđeno na neki drugi način);
4) postupak odlučivanja, uključujući i postupak za odlučivanje u slučaju blokade odlučivanja među članovima društva.
Obzirom da se ovim ugovorom regulišu unutrašnji i međusobni odnosi između članova društva, ovaj ugovor se ne mora priložiti uz registracionu prijavu. Dolazimo do vrlo važnog pitanja – šta ako je ovaj ugovor u suprotnosti sa osnivačkim aktom – ko ima prednost? Odgovor je jednostavan – osnivački akt (čl. 108 ZPD-a).
2.3. „Ne postoji besplatan ručak!“, rekli bi libertarijanci
Kao što znamo, ništa nema za džabe. Pa tako i postupak registracije nosi određene troškove (čl. 109 ZPD-a). Pa tako troškove osnivanja društva može snositi samo društvo a mogu snositi osnivači. Osnivači društva će snositi troškove ako osnivačkim aktom drugačije nije određeno. Ako troškove snosi, pak, društvo, isti se nadoknađuju osnivačima do iznosa navedenog u osnivačkom aktu.
2.4. „Koliko daš – toliko dobiješ“ Iliti osnivački ulozi i udeli
Koliko daš – toliko dobiješ. Drugim rečima, što više uložite u osnivački kapital društva, to bolje po vas – imaćete pravo na veći profit. Da li ovo znači da udeli osnivača ne moraju biti jednaki? Upravo tako!
E sad – šta sve možete uložiti u osnivački kapital? Pa dosta toga. To može biti nešto materijalno poput novca, stvari, prava kojima raspolažete (pravo na patent, zaštićen dizajn) itd. Drugim rečima, sve ono što omogućava normalan rad i funkcionisanje društva. U isto vreme, u osnivački kapital možete uneti i izvršeni rad i pružene usluge samom društvu. Jedino organičenje je da osnivački kapital ne može biti neki budući rad ili usluge koje ćete pružiti u budućnosti svom društvu. Zašto? Pa recimo to ovako – niste Bog pa da ni iz čega stvorite nešto. Ozbiljno sada, ok? Ukoliko bi ovakav način osnivanja bio dozvoljen, kako možete zaraditi novac ako nemate čime raditi? Recimo da se bavite dizajniranjem internet prezentacija. Kako biste pružili uslugu nekome ako nemate računar na kome biste ga izradili? Kako prodati računar ako nemate para da kupite komponente za sklapanje računara? Možda da prvo naplatite od kupca računar pa od tih para platite komponenete a ostalo zadržite za sebe? Ne bih baš rekao da će se to desiti… Zašto da Vam neko plati za nešto što nije dobio?… I tako se javlja niz drugih pitanja o kojima nećemo sad. U svakom slučaju, siguran sam da razumete praktični značaj osnivačkog kapitala.
Dakle, kao što rekoh, osnivački udeo u društvu može biti novčan ili nenovčan. Postavlja se pitanje kako odrediti vrednost nenovčanog dela. Naš zakonodavac je predvideo tri mogućnosti:
1. članovi društva se sporazumevaju o vrednosti svakog pojedinačnog nenovčanog dela,
2. utvrđivanje vrednosti nenovčanog udela se može prepustiti ovlašćenom procenjivaču ili
3. ga može odrediti vanparnični sud.
Pa kome kako odgovara. Savet: bolje se sami dogovorite.
Toliko govorimo o osnivačkom kapitalu a nismo rekli koliki on mora biti. E pa naš zakon je predvideo da je za osnivanje DOO potrebno najmanje 500 evra koji se moraju uplatiti na poseban račun i to u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. E sad, neko bi rekao da je to dosta para. Ne bih se složio. Ipak, naši zakonodavci verovali su da će za neke ljude taj novac biti previše. Zato su predvideli da se najmanje polovina od tog novca uplati na dan podnošenja registracione prijave a da se ostatak uplati najkasnije u roku od 2 godine od dana registracije društva. Verujući da će se ovako stimulisati građani da započnu svoj biznis, zakonodavci su izašli u susred potrebama slabije imućnijim građanima.
3. Dobro, registraciona prijava je gotova. Šta sad?
Vratimo se opet na registracionu prijavu. Da bi registraciona prijava uopšte bila razmatrana, ona mora biti na srpskom jeziku i napisana ćiriličnim pismom obzirom da je to zvanični jezik i zvanično pismo Republike Srbije (čl. 10 Ustava Republike Srbije, čl. 17 st. 1 ZRPS).
Registracionu prijavu može podneti sam osnivač ili lice koje ga ono ovlasti.
Naravno, registraciona prijava predaje se neposredno Agenciji za privredne registre ili preko pošte (čl. 19 ZRPS). Međutim, naš ZRPS je predivdeo da se ova prijava može podneti i elektronskim putem (čl. 20 ZRPS). No, iako je prijava podneta elektornskim putem, podnosilac prijave, ipak, mora APR-u dostaviti originale registracione prijave i to u roku od pet dana od dana podnošenja elektronske prijave.
U svakom slučaju, kada predate prijavu APR-u, isti će biti dužan da Vam izda potvrdu o podnetoj registracionoj prijavi (čl. 21 ZRPS). Ta potvrda mora da sadrži:
- evidentirano vreme podnošenja prijave,
- broj (tj. oznaka) pod kojim je registraciona prijava zavedena,
- oznaka Registra,
- oznaka predmeta reigstracije,
- spisak primljenih dokumenata i
- podatak o visini naplaćene naknade za registraciju.
Ako je registraciona prijava dostavljena elektronskim putem ili poštom, potvrda se, bez odlaganja, mora dostaviti podnosiocu prijave na poštansku ili elektronsku adresu naznačenu u prijavi.
4. Dobro, registraciona prijava je podneta i šta sad?
Podnošenjem prijave, Vaš posao je gotov. Sada je na Vama da sedite i čekate dok Vas iz APR-a ne obaveste o tome da li je registracija uspešna ili ne. Dakle, na scenu stupa Agencija za privredne registre.
Ali, šta se dešava dok Vi čekate? Pa, Agencija za privredne registre punom parom radi svoj posao. To, u stvari, znači da se, pre svega utvrđuje nadležnost APR-a. Jer, ako APR nije nadležan organ, besmisleno je dalje sprovoditi postupak.
5. OK, Agencija je nadležna. Šta sledi dalje?
Kada je Agencija za privredne registre utvrdila da je nadležna, onda ona mora proveriti da li su ispunjeni svi uslovi za registraciju. Drugim rečima, APR proverava da li su joj dostavljeni svi dokumenti koji joj, po zakonu, moraju biti dostavljeni. Ako ste kao prodnosilac prijave slučajno propustili da dostavite neki dokument, APR će Vas pozvati da u naknadnom periodu (najčešće osam dana), dostavite nedostajući dokument. U slučaju da to ne uradite, smatraće se da ste odustali od registracije društva.
Kada APR utvrdi da su svi dokumenti tu, onda proverava da li je sadržaj tih dokumenata skladan. Drugim rečima, proveriće da li je u svim dokumentima ime DOO-a isto, da li je neko drugo privredno društvo registrovano pod istim imenom itd.
Ono što je bitno je da APR ne proverava da li su ti podaci tačni niti proverava da li su ti dokumenti verodostojni (čl. 22, st. 2 ZRPS).
Kada Agencija odradi svoj deo posla, ona donese odluku (čl. 23 ZRPS). APR je dužan da u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave, donese odluku o samoj registraciji.
5.1. Uff, moja registraciona prijava je odbačena. Zašto?
Vaša registraciona prijava je odbačena zato što je APR zaključio da zakonom propisani uslovi za registraciju DOO-a nisu ispunjeni (npr. potpisi na ugovoru o osnivanju nisu bili overeni od strane suda, ili nije određeno sedište DOO-a itd.). O svemu tome, APR će Vas obavestiti u posebnom Zaključku o odbacivanju registracione prijave koji će Vam dostaviti u pismenom obliku (čl. 24 ZRPS). U samom zaključku, APR će Vam reći gde je nastao problem (razlozi za odvacivanje prijave) i obavestiće Vas o mogućnostima koje imate nakon dobijanja ovog akta (tzv. pouka o pravnom leku).
Zajedno sa tim zaključkom, APR će Vam dostaviti i čitavu dokumentaciju koju ste Vi njima podneli prilikom podnošenja registracione prijave.
Kao i uvek, na skoro svaku odluku organa uprave, Vi imate pravo da se žalite. Tako je čl. 23 ZRPS predviđena mogužnost da izjavite žalbu onom ministarstvu koje je nadležno za poslove privrede i to u roku od 8 dana od dana dostavljanja Zaključka. E sad, ovde postoje određena pravila koja se moraju ispoštovati. Vi, kao podnosilac žalbe, u njoj ne možete se pozivati na podatke koje niste uključili u registracionu prijavu. Ako APR nađe da je žalba osnovana, onda će doneti rešenje kojim se stavlja van snage ranije donet zaključak, a onda će usvojiti zahtev istaknut u inicijalnoj registracionoj prijavi. Svakako, može se desiti da APR nađe da žalba nije osnovana. U tom slučaju, žalba se odmah (a najkasnije 5 dana od dana izjavljivanja žalbe), ona dostavlja Ministarstvu koje je obavezno da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe.
Ministarstvo može postupiti na jedan od tri poredviđena načina: 1) odbaciti žalbu iz razloga predviđenih zakonom; 2) pobijani zaključak poništiti, a usvojiti zahtev iz registracione prijave i Registratoru naložiti registraciju u Registar podataka iz registracione prijave; 3) odbiti žalbu kao neosnovanu.
OK! Šta ako je Ministarstvo odbacilo moju žalbu ili ako ju je odbila kao neosnovanu? Pa, ostala Vam je poslednja mogućnost a to je da protiv ovih akata pokrenete upravni spor. E posle, kako bude, bude.
5.2. Hmm, izgleda da postoji nekakva greška. Kako je ispraviti?
U slučaju da se neki podatak pogrešno registruje, APR je dužan da grešku odmah ispravi i naznači vreme kada je ispravka učinjena.
5.3. Registraciona prijava je u redu. Šta sad?
Ako registraciona prijava prođe sve uslove o kojima govorismo, onda će APR doneti rešenje o usvajanju zahteva. Ovako doneto rešenje je konačno i ne može se protiv njega voditi upravni spor (čl. 25 ZRPS). Svakako da je ovo logično – jer ko će se žaliti na odluku kojom mu se priznaje neko pravo. Elem, danom donošenja rešenja o ushvajanju zahteva iz registracione prijave, smatraće se da su podaci iz iste registrovani (čl. 30 ZRPS). Istog dana kada je doneto ovo rešenje, podaci iz registracione prijave će postati dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.
E posle ovoga, dolazi najteži deo posla – obavljanje delatnosti i sticanje zarade.
Nadam se da Vam je osnivanje DOO sada malo jasnije nego ranije.
6. OK. Da li je to sve što moram znati ili postoji još nešto?
U principu, postupak registracije smo prešli uzduž i popreko. Ipak, postoje još par sitnica koje morate imati na umu.
6.1. Nomen est omen! Iliti: „Kako da se vikam?“
Naši prijatelji, stari Latini govorili su da ime govori sve. Pa je tako i ime Stefan, vremenom, postalo sastavi deo imena naših srednjevekovnih vladara a koje se prevodi kao krunisani, ovenčani i koristili su ga – pogodićete – krunisani vladari Srbije.
Poslovno ime društva je jedno od najvažnijih stvari o kojima se mora voditi računa. Pre svega, ono se mora razlikovati od svih do tada registrovanih poslovnih imena. Tako je nemoguće da Vi registrujete privredno društvo koje će se zvati Telekom Srbija, JAT Airways i slično. S druge strane, ono mora biti specifično, jedinstveno, jednostavno i kratko te lako pamtljivo. Zamislite da Vam se društvo zove „Kad na vrbi rodi grožđe“ ili „Sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“ ili „Peta treća banka“ (ovo poslednje zaista postoji). Ova imena su loša jer ništa ne govore o vama – čime se bavite i sl. Ali zato ako kažete Telenor znamo o kome se radi (TELE – skr. telekom, NOR – skr. Norway). Pri izboru imena možete biti u potpunosti kreativni. Uzmite primer Google-a. Njihovo ime nastao je modifikacijom engleske reči googol. Isto tako, ne bi bilo loše da ime sadrži neku odrednicu koja opisuje ono čime se vi bavite. Npr. „Prince Aviation“ za privredno društvo koje se bavi pružanjem avio usluga; „Under armour“ za DOO koje se bavi security poslovima.
Kad smislite ime, najbolje bi bilo da proverite da li je isto već zauzeto. To najbolje možete učiniti ako skoknete do sajta Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs), kliknete na dugme „Privredna društva“ a onda „Pretraga registra“. Nakon ovoga, učitaće Vam se strana gde možete izabrati da pretražite privredna društva ili pretražite rezervisana imena. Obavezno pretražite oba registra kako biste bili sigurni da ime možda nije „bezecovano“.
6.2. Bezecovana iliti: registrovana imana?! Šta je sad pa to?
Hmm, možda se pitate šta su to rezervisana („bezecovana“) imena. Naše pravo predviđa mogućnost da svi oni koji nameravaju da u skorije vreme osnuju privredno društvo mogu registrovati tzv. nameravano poslovno ime koje će oni koristiti kada registruju to privredno društvo. Obzirom da su oni unapred rezervisali to ime, prilikom registracije, osnivači su dužni da i definitivno registruju to ime. U slučaju da to ne urade, ime se briše iz registra.
Premda sedište društva nije od značaja za registraciju društva, ono je vrlo važno za regulisanje poreskih pitanja. Sedište je bitno kako bi uopšte mogli da dobijete PIB – poreski identifikacioni broj. Takođe, nadležnost poreskog organa zavisi od sedišta ali i visina firmirine odn. lokalne komunalne takse koja se plaća opštni ili gradu na čijoj se teritoriji sedište nalazi itd.
6.4. Čime da se bavim i malo zaradim?
Generalno gledano, DOO se može baviti svim delatnostima – proizvodnja robe, pružanje usluga i slično. Međutim, u smislu delatnosti, ipak postoje zakonska ograničenja. Pa tako banke, osiguravajući zavodi, berza i druge finansijske institucije ne mogu biti DOO već akcionarska društva. Inače, pitanje delatnosti privrednih društava regulisano je posebnim zakonom: Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja, Službeni glasnik RS broj . Takođe, predviđeno je i ograničenje u tom smislu što za određene delatnosti mora tražiti saglasnost određenog ministarstva. Ovo posebno važi za: zdravstvene delatnosti, veterinarske ordinacije i apoteke, poljoprivredne apoteke, taksi prevoz, promet oružja, obavljanje delatnosti od opšteg interesa, poslovi zastupanja u osiguranju, poslovi stečajnog upravnika itd.
6.5. „Čist račun – duga ljubav!“ Iliti: Knjiga udela
Ako imamo na umu da su u pitanju velike pare i da novac može od najrođenijih načiniti najgore neprijatelje, pa bilo bi dobro da se zna ko šta koliko ima u svom vlasništvu. Drugim rečima: „Čist račun – duga ljubav“. Da bi taj račun bio čist, najbolje je voditi urednu evidenciju o tome koliko udeo u vlasništvu ima koji član društva. Taj „čist račun“ se zove knjiga udela. Ako je u račun ubeležene sve stavke
Na osnovu čl. 119 ZPD-a, u tu knjigu se upisuju sledeći podaci:
- ime i prebivalište odnosno poslovno ime svakog člana društva;
- sedište i poreski identifikacioni broj svakog člana društva, odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajedničkog punomoćnika;
- iznos ugovorenog i uplaćenog uloga i eventualne sporedne činidbe i dopunski ulozi pored osnovnog uloga;
- opterećenja udela;
- broj ili procenat glasova svakog udela;
- podele i svi prenosi udela uključujući i vreme prenosa i ime prenosioca i sticaoca, kao i
- sve eventualne promene ovih podataka.
Obzirom da knjiga udela sadrži podatke koji su od značaja za svakog člana društva, iti imaju pravo uvida u ovu knjigu pa čak i tražiti da im se izrade kopije.
Sedište i organizacione jedinice APR
| Mesto | Adresa | Radno vreme radnim danom | Radno vreme sa strankama | Kontakt telefon |
| Beograd | Brankova 25 | 08-16 | 09-15 | 011 20 23 350 |
| Novi Sad | Bulevar Mihaila Pupina 24 | 08-16 | 09-15 | 021 47 54 308 |
| Subotica | Trg Lazara Nešića 1 | 08-16 | 09-15 | 024 671 930 |
| Zrenjanin | Trg Slobode 10(zgrada Gradske kuće, kancelarija 18) | 08-16 | 09-15 | 023 511 518 |
| Pančevo | Trg Nikole Tesle 5 | 08-16 | 09-15 | 013 351 610 |
| Požarevac | Sinđelićeva 4 | 08-16 | 09-15 | 012 220 051 |
| Valjevo | Pop Lukina 6A | 08-16 | 09-15 | 014 291 013 |
| Kraljevo | Cara Dušana 41/I | 08-16 | 09-15 | 036 326 999 |
| Užice | Ljube Stojanovića 5, (kancelarija 20) | 08-16 | 09-15 | 031 513 868 |
| Zaječar | Nikole Pašića 37/I | 08-16 | 09-15 | 019 420 360 |
| Kragujevac | Nikole Pašića 6 | 08-16 | 09-15 | 034 500 238 |
| Niš | Obrenovićeva bb, TPC Kalča, lamela b, lokal 40 | 08-16 | 09-15 | 018 296 002 |
| Leskovac | Stojana Ljubića 12, (kancelarija 9) | 08-16 | 09-15 | 016 214 175 |
| Kosovska Mitrovica | Kralja Petra Prvog 106 | 08-16 | 09-15 |
Primere Osnivačkih akata, formulara i ostalih akata možete preuzeti sa internet prezentacije Agencije za privredne registre.
Ako imate još neka pitanja, možete nam se obratiti. Takođe, možete se i obratiti samoj Agenciji za privredne registre i to na adresu: drustva@apr.gov.rs