Autor: advokat Nenad Cvjetićanin
Izmenjeni zakon o stečajnom postupku rađen u je saradnji sa stranim konsultantima i u potpunosti je harmonizovan sa zakonodavstvom Evropske unije i sa najboljom praksom u svetu. Parlament ga je usvojio 11.12.2009. godine, a zakon je počeo da se primenjuje 24.01.2010.godine.
Podsetimo da je strari Zakon o stečajnom postupku, koji je usvojen pre nekoliko godina, doveo do skraćenja stečajnog postupka u Srbiji sa sedam na tri godine, a da je usvajanjem izmenjenog Zakona o stečaju, taj period smanjen na manje od 18 meseci.
Zakon, pre svega, ima za cilj da motiviše dužnike i poverioce da upravo stečajem rešavaju teškoće u poslovanju. Pokazalo se da dužnici stečaj pokreću nerado i kasno, kada više ni nemaju imovine koju bi trebalo zaštititi.
Postupak je pojednostavljen ukidanjem stečajnog veća (u pređašnjem zakonu postojalo je tročlano sudsko veće i poseban stečajni sudija), a značajne novine su i u odabiru stečajnih upravnika i preciznijem definisanju njihovih nadležnosti kao i jačanju odgovornosti stečajnog upravnika i nadzora nad njegovim radom. Izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadležna za vođenje imenika stečajnih upravnika.
Zakonom je utvrđeno da stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika. Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika će pored izdavanja i oduzimati licence, izricati opomene i novčane kazne upravnicima koji neprofesionalno rade svoj posao.
Došlo je do smanjenja kako predujma za pokretanje postupka, tako i troškova postupka, a uz to, tačno je definisano šta ulazi u te troškove. U prethodnom periodu, vlasnici firmi nisu ni razmišljali da sami pokrenu stečaj, a većina njih je poslovanje nastavljala u sivoj zoni, jer su dažbine u Srbiji bile neprimerene ambijentu u kome domaća privreda posluje. Upravo zbog toga je postojao i izuzetno izražen nesklad između broja blokiranih računa i broja pokrenutih stečaja.
Verovatno najintrigantniju novinu predstavlja pokretanje automatskog stečaja za sva preduzeća koja su tri godine neprekidno u blokadi, a od 2012. godine i onih firmi koje su u blokadi godinu dana. Narodna banka Srbije ima obavezu da sudovima mesečno dostavlja izveštaj o firmama čiji se računi nalaze u blokadi dužoj od tri godine, kako bi bila pokrenuta stečajna procedura.
Novina u zakonu je i unapred pripremljeni plan reorganizacije, koji se podnosi zajedno sa predlogom za otvaranje stečaja.
Institutom “ćutanja poverilaca” uvedeno je da, kada je odbor poverilaca neaktivan i ne odgovara na predloge stečajnog upravnika, predlog biva prihvaćen, ako nije dat odgovor odbora u određenom roku. Ponovo je uveden prekluzivni rok za prijavljivanje potraživanja poverilaca, koji sada određuje stečajni sudija prema okolnostima slučaja, a u okviru zakonskog raspona od 30 do 120 dana, računajući od dana otvaranja stečaja.
Jedna od osnovnih težnji novog zakona bila je i preciziranje zakonskih odredbi kako bi se što uspešnije sprečile razne zloupotrebe.
Kazne za kršenje zakona su od jedne do pet godina zatvora dok se novčane kreću od 500.000 dinara do 10 miliona dinara.
Osvrćući se na postupak i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u postupku privatizacije, kada privredno društvo zadržava svoj pravni subjektivitet, odnosno svojstvo pravnog lica, a dolazi do promene osnivača, odnosno vlasnika društva, kupac privrednog društva – stečajnog dužnika, upisuje se kao njegov osnivač, akcionar ili vlasnik udela i stiče vlasnička i upravljačka prava u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Jedna od najbitnijih odlika prodaje stečajnog dužnika je da se posle prodaje dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na dužnika obustavlja, ali se postupak nastavlja protiv stečajne mase koju zastupa stečajni upravnik radi namirenja poverilaca, dok sredstva dobijena prodajom dužnika ulaze u stečajnu masu.
Novi Zakon o stečaju nam omogućuje brži i jeftiniji stečajni postupak, koji bi trebalo da dovede do efikasnije naplate poverilaca.Ostaje nam da vidimo kako će se pokazati u praksi.