Autor: Slobodan Radovanović
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA – Kako do Strazbura ?
Cilj ovog teksta je da izlažući ukratko najvažnija materijalnopravna i procesnopravna pravila kojima se u primeni Evropske Konvencije o ljudskim pravima koristi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, pomogne u razjašnjenju osnovnih dilema koje mogu nastati pri pokretanju i vođenju postupka pred ovim sudom. Pokušaćemo da u što većoj meri izbegnemo stručnu terminologiju kako bi razumljivim jezikom približili zaštitu prava iz Konvencije i rad suda široj javnosti. Stoga je i opseg razmatranih tema i način izlaganja prilagođen toj svrsi. Kako su Konvencija i protokoli ipak jedan komleksan izvor prava, koji se efikasno može tumačiti tek uz odredjeno iskustvo i posebno, poznavanje prakse suda, preporučujemo svim gradjanima čija je namera da se sudu obrati za zaštitu svojih prava, da pomenute izvore prethodno dobro prouče.
Sadržaj:
1.Sud i Konvencija
2. Uslovi prihvatljivosti
4. Tok postupka i sadržaj predstavke
5.Obaveznost i izvršenje presuda
1.SUD I EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Evropski sud za Ljudska prava je sudska instanca sa sedištem u Strazburu, kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica Saveta Evrope kao potpisnica Evropske Konvencije o ljudskim pravima, koji smatraju da su im povređena prava propisana ovom Konvencijom. Sud je organizovan tako da svaka od članica Saveta Evrope koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je broj sudija jednak broju zemalja članica Saveta Evrope.
Konvenciju su, uz Protokole koji regulišu istovetnu materiju, ratifikovale sve države članice SE, uključujući i Republiku Srbiju. Konvencija i Protokoli koji idu uz nju imaju neposrednu primenu u svim državama koje su je ratifikovale. Sama Konvencija je međunarodni ugovor kome mogu pristupiti samo zemlje članice Saveta Evrope i predstavlja jednu tačku u dugoročnoj evoluciji međunarodnog prava, koja je posle drugog svetskog rata uz druge slične izvore međunarodnog prava nastale u praksi Ujedinjenih Nacija i drugih regionalnih institucija, značila pokušaj sistemske zaštite osnovnih ljudskih prava. Ovaj Evropski pokušaj obezbedjenja institucionalne potpore zaštiti ljudskih prava, otelotvoren u Konvenciji i Evropskom sudu za ljudska prava, postigao je zapažen uspeh u praksi u odnosu na druge regionalne inicijative koje su od druge polovine prošlog veka predstavljale pokušaje zaštite ljudskih prava u drugim delovima sveta ( Američka povelja o ljudskim pravima-usvojena 1981., Američka Konvencija o ljudskim pravima usvojena 1969.).
Ideja da postoje određena prava čija zaštita mora imati univerzalni, nadnacionalni karakter, ima korene u teoriji prirodnog prava i konkretizovana je kroz Konvenciju i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava, koji štiti prava i vrednosti proklamovane Konvencijom, od povreda nastalih pod jurisdikcijom država članica.
2. USLOVI PRIHVATLJIVOSTI
Temelj celog sistema zaštite Konvencije predstavlja pravo na pojedinačnu predstavku. Uslovi prihvatljivosti pojedinačne predstavke regulisani su članom 35 Konvencije. Pre svega, predstavka će biti proglašena prihvatljivom samo ako su već iscrpljeni svi unutrašnji pravni lekovi, koje Evropski sud za ljudska prava smatra delotvornim. Kako zaštita Konvencije pred Sudom počiva na načelu supsidijariteta, primarna zaštita slova Konvencije ostvaruje se pred organima država potpisnica, zbog čega se nadležnost Evropskog suda za ljudska prava uspostavlja tek po iscrpljivanju svih unutrašnjih pravnih lekova. U rešenju usvojenom u pravnom sistemu RS koje je u skladu i sa relevantnim preporukama Venecijanske Komisije, Ustavna žalba je predvidjena za zaštitu slova Konvencije u poslednjoj instanci. Medjutim, Evropski sud za ljudska prava zadržava pravo da u skladu sa čl 35.1 Konvencije diskreciono odlučuje o delotvornosti/nedelotvornosti svih pravnih lekova koji se koriste za zaštitu Konvencije.
Premda se Ustavna žalba smatra načelno delotvornim pravnim lekom od odluke suda u predmetu Vinčić i dr protiv Srbije, što praktično znači da se od podnosilaca predstavki očekuje da pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava iskoriste ovaj pravni lek pred Ustavnim sudom RS, sud je svojim kasnijim odlukama ustanovio izuzetke od ovog generalnog stava. Tako za pojedine grupe predmeta gradjani imaju pravo da se za zaštitu prava iz Konvencije obrate direktno Evropskom sudu za ljudska prava. Zbog toga, poznavanje prakse Evropskog suda za ljudska prava ima izuzetan značaj za pravilnu procenu procesnih koraka pri podnošenju predstavke.
Predstavka se mora odnositi na kršenja prava koja su se desila nakon što je Konvencija stupila na pravnu snagu, dakle posle ratifikacije Konvencije od strane države potpisnice. Republika Srbija je Konvenciju ratifikovala 23.decembra 2003. godine. Predstavke koje se odnose na kršenje prava koje je nastupilo pre ovog perioda sud će prihvatiti samo ukoliko sporno kršenje prava i dalje proizvodi posledice koje su u suprotnosti sa obavezama koje je država preuzela ratifikacijom Konvencije.
Sud neće postupati po anonimnoj predstavci, ili po predstavci koja je u suštini istovetna sa predstavkom koju je već razmatrao. (Čl. 35.2.) Takodje, svaka predstavka koju sud smatra nespojivom sa odredbama Konvencije ili Protokola, ili koja je očigledno neosnovana ili predstavlja zloupotrebu prava na predstavku biće odbačena. (čl 35.3.) Sudu se možete obratiti samo protiv država koje su ratifikovale Konvenciju i Protokole. Da bi sud predstavku uzeo u razmatranje, podnosilac predstavke mora lično biti pogodjen kršenjem Konvencije. Važan procesni uslov za prihvatljivost predstavke jeste i obaveznost isticanja povrede Konvencije pred domaćim postupajućim organom.
Povreda postupka pred domaćim sudovima od strane podnosioca predstavke automatski ga diskvalifikuje u pogledu zaštite njegovih prava pred ovim sudom. Ako niste u potpunosti iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima ( npr.niste uložili Ustavnu žalbu, a ESLJP je u konkretnom slučaju smatra delotvornim pravnim sredstvom ) vaša predstavka će biti odbačena, sem ako dokažete da postoje opravdani razlozi zašto to niste učinili. U praksi, na formularu zahteva će vam pod brojem 18. biti postavljeno pitanje da li postoji ili je postojalo pravno sredstvo koje niste iskoristili i ako postoji, iz kog razloga to niste učinili. Iako teoretski postoji mogućnost da vaša argumetacija u pogledu razloga neulaganja pravnog sredstva, bude uvažena od strane Suda ovakvi zahtevi rutinski se odbacuju.
U domaćoj praksi, realni domašaj zaštite Konvencije je znatno anuliran dužinom postupka po žalbi pred Ustavnim sudom, pošto se kako smo već istakli, od donošenja presude u slučaju “Vinčić i drugi protiv Srbije” u praksi Evropskog Suda za ljudska prava podnošenje Ustavne žalbe i odluka Ustavnog suda RS smatrala neophodnim preduslovom za podnošenje predstavke, osim za grupe predmeta u kojima je Evropski sud za ljudska prava izričito odstupio od ovog svog stava. Kako postupak po Ustavnoj žalbi traje prilično dugo, zaštita prava građana pred ovom, poslednjom instancom za zaštitu ljudskih prava za sve države potpisnice konvencije se nepotrebno prolongira. Premda je navedeni problem delotvornosti zaštite Konvencije na nacionalnom nivou delimično rešen pomenutim odlukama Evropskog suda za ljudska prava kojim je Ustavna žalba proglašena nedelotvornim pravnim lekom u odnosu na odredjene grupe predstavki, sistemski karakter ovih povreda u pravu RS zahteva odgovor zakonodavca.
Ukoliko razmatrani procesni uslovi ne budu ispunjeni, sud će predstavku jednostavno odbaciti. Stoga je nužno uveriti se u njihovu ispunjenost pre nego što se obratite Evropskom sudu za Ljudska prava.
3. ROK
Predstavka mora biti upućena u roku od 6 meseci nakon što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog organa. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje teći od datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena podnosiocu predstavke ili njegovom pravnom zastupniku. Ukoliko stranka u postupku naknadno sazna za nove činjenice, koje predočavaju kršenje njenih prava u postupku pred domaćim sudom, rok se računa od trenutka saznanja za kršenja vaših prava garantovanih Konvencijom.
4. TOK POSTUPKA PRED ESLJP I SADRŽAJ PREDSTAVKE
Postupak pred ELJSP je besplatan,a službeni jezici suda su Francuski i Engleski na kojima se odvija i najveći deo prakse. Jedini troškovi koje snosi podnosilac su troškovi sastavljanja podneska koje plaća advokatu, ukoliko ga ima, i troškovi prepiske sa sudom. Predstavka se može podneti na bilo kom od zvaničnih jezika suda. Predsednik veća može izuzetno, odlučiti da se postupak odvija na službenom jeziku na kome je podneta predstavka.
Podnosioci predstavke mogu biti pojedinci, grupe pojedinaca, nevladine organizacije i pravna lica. Takodje, podnosilac predstavke može biti i država-potpisnica Konvencije. Predmet predstavke može biti samo država ili države potpisnice konvencije. Sud neće razmatrati predstavke upućene protiv fizičkih lica ili privatnih institucija.
Predstavka se podnosi na zvaničnom formularu, ili u slobodnoj formi pri čemu i ovaj način podnošenja predstavke zahteva naknadnu popunu zvaničnog formulara predstavke, koji podnosiocu šalje sekretarijat suda, uz uslov da isti bude popunjen u roku od šest meseci.
Vaša predstavka treba da sadrži :
1 – kratak opis činjeničnog stanja na koje se povreda prava iz Konvencije odnosi
2 – pod navedeno činjenično stanje podvedene, povrede prava garantovanih Konvencijom
3 – tok postupka pred domaćim državnim organima uključujući:
-taksativno nabrajanje odluka navedenih organa
-datume njihovog donošenja
-prilaganje kopija navedenih odluka
4 – nabrajanje svih pravnih lekova koje ste iskoristili pred domaćim organima.
5 – vaš potpis i potpis vašeg pravnog zastupnika ako ga imate
Predstavka Evropskom sudu za Ljudska Prava upućuje se poštom, na adresu:
The Registrar
European Court of Human Rights
Council of Europe
F-67075 STRASBOURGH CEDEX
Po prijemu predstavke od strane suda podnosilac će od strane sekretarijata biti obavešten o prijemu i broju predmeta. Sekretarijat je pomoćni organ suda, sa prvenstveno organizacionom ulogom ali i sa velikim uticajem na praksu, posebno u inicijalnim fazama postupka. Stoga u komunikaciji sa ovim organom suda valja pokazati posebnu ažurnost. Nepostupanjem u skladu sa dopisima sekretarijata u pogledu dostavljanja informacija, ispravki i sl. a u odredjenom roku od dostavljanja dopisa kojim se navedeni podatci traže, smatraće se da je podnosilac odustao od daljeg postupanja pred ELJSP.
Postupak pred sudom možete započeti i lično, bez pravnog zastupnika ili advokata, međutim u određenoj fazi postupka, od momenta kada vaša predstavka bude prosleđena vladi države članice na odgovor, od strane suda ćete biti pozvani da angažujete pravnog zastupnika. Vaš pravni zastupnik može biti advokat, koji poseduje ovlašćenje da obavlja advokatsku praksu u bilo kojoj od država potpisnica Konvancije te ima boravište u jednoj ovih država, ali i drugo lice kome je odobrenje za zastupanje u predmetu dao predsednik postupajućeg veća.
Obrazac zahteva potpisujete vi ili vaš pravni zastupnik, ukoliko ga imate. Ukoliko imate zastupnika ili advokata, uz vašu predstavku sudu morate dostaviti i punomoćje kojim ga ovlašćujete da vas zastupa u postupku pred sudom u datom predmetu. Ukoliko se sudu legitimišete kao zakonski zastupnik pravnog lica, morate dostaviti dokaze vašeg statusa.
Postupak se odvija pismeno, a o toku postupka podnosioci su obaveštavani od strane sekretarijata, putem dopisa preko pošte na njegovu adresu, odnosno na adresu njegovog pravnog zastupnika. Sud izuzetno može odlučiti i da odstupi od inače uobičajene prakse javnosti postupka, te vam odobriti anonimnost, ukoliko mu se obratite sa takvim zahtevom i ukoliko nađe da za to postoje opravdani razlozi.
Po poslovniku suda, na izričit zahtev podnosioca predstavke, ili po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća može stranci omogućiti da koristi besplatnu pravnu edukacija. Da bi se ovo pravo ostvarilo potrebno je da podnosilac predstavke dokaže sudu da nema sredstava da pokrije troškove zastupanja pred ovim sudom, u kojem slučaju će mu sud, omogućiti naknadu koja pokriva troškove zastupnika i sve druge izdatke koje je stranka imala u odnosu na ovaj postupak.
Postupak bi se mogao podeliti u nekoliko faza. U početnoj fazi postupka po prijemu predstavke, sud prvo rešava o njenoj prihvatljivosti. Ukoliko predstavka bude proglašena prihvatljivom, sud ce strane u sporu najpre uputiti na prijateljsko poravnanje. Na osnovu zaključenog prijateljskog poravnanja predmet će biti brisan sa liste predmeta suda. Ukoliko ovaj proces ne dovede do rezultata sud će rešiti predstavku ulaženjem u meritum. Poslednje reforme procesnog karaktera u radu suda koje je doneo Protokol 14, doprinele su znatnom ubrzanju postupka, efikasnijim rasporedom resursa suda. Sud se može rešiti da istovremeno odluči o prihvatljivosti predstavke i u meritumu spora. Odluke u meritumu donose se u većima, a od stupanja na snagu Protokola 14 uz Konvenciju tročlani sudijski odbor može, pored odlučivanja o prihvatljivosti predstavke, odlučivati i u meritumu ukoliko se radi o takozvanim “repetitivnim slučajevima” u kojima postoji dobro ustanovljena praksa suda.
U slučaju da se utvrdi povreda Konvencije, a pravo države ugovornice omogućava samo delimičnu odštetu, podnosilac predstavke ima pravo na pravično zadovoljenje ( just satisfaction ). U načelu, sud se trudi da pravično zadovoljenje obuhvata prvenstveno nematerijalnu štetu zbog povreda Konvencije.
5. OBAVEZNOST I IZVRŠENJE PRESUDA
Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće za države potpisnice Konvencije. Presudom može biti dosuđena novčana nadoknada za štetu koja je naneta od strane utužene države potpisnice Konvencije. Takodje, može se zahtevati čitav niz pojedinačnih mera, koje mogu podrazumevati konkretne činidbe države potpisnice u smislu npr. ponovnog otvaranja postupka u predmetu u kome su navedene povrede Konvencije počinjene, ali i opštih mera u kojima se na manje ili više izričit način konstatuju sistemski nedostatci u pravnom sistemu tužene države članice i traži njihovo otklanjanje, promenama u zakonodavstvu utužene države ili u sudskoj ili upravnoj praksi. (kao primer predloženih opštih mera može se navesti presuda Velikog veća u slučaju Kudla protiv Poljske, ili presuda u slučaju Botaci protiv Italije, na osnovu koje je kasnije donet tzv. Pintov zakon).
Značajna osobenost pravnog mehanizma Konvencije, jeste mogućnost naznačena u novousvojenim Pravilu Suda ( Rules of Court ) koja su stupila na snagu 1. Septembra 2012., da se obema stranama u postupku ostavlja mogućnost da predlože usvajanje tzv. pilot-presuda koje utvrdjuju opšte mere kojima bi se tretirali sistemski nedostatci iz zakonodavstva tužene države. Dakle, inicijativa za ustvrdjivanje potencijalnih sistemskih problema u pravnim sistemima država članica SE, ovim se praktično stavlja u ruke samih gradjana. Razvoj prakse suda u primeni procedure pilot-presuda može zbog toga u perspektivi imati veoma važan uticaj na dalji razvoj mehanizma primene Konvencije.
Odlukama Evropskog suda za ljudska prava se ne mogu preinačiti, ukidati ili menjati presude domaćih sudova, niti se mogu vršiti neposredne izmene u zakonodavstvu država članica. Izvršenje presude je formalno u nadležnosti Komiteta ministara Saveta Evrope pa stavovi izloženi u presudama, često imaju karakter preporuka koje mogu biti instrument za političku inicijativu prema navedenoj državi potpisnici. Ovo je mehanizam u nastajanju, a odluke sudske prakse mogu uticati na promene u zakonodavstvima zemalja članica. Nesprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava može u krajnoj liniji dovesti do suspenzije članstva u Savetu Evrope države koja se o presudu oglušila, pa čak i do isključenja iz članstva.
Sve presude Evropskog Suda za Ljudska Prava dostupne su javnosti. Ukoliko u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava sud ne utvrdi da je došlo do kršenja Konvencije, podnosilac predstavke ne snosi nikakve troškove.