Postovani, pre par dana mi se dogodila nesreca uzrokovana nemarom ljudi koji su zaduzeni za uredno odrzavanje stabenog objekta u kom zivim u dijaspori, (U). Naime radi se o visespratnici koja ima na svakom spratu i odredjenu prostoriju za lift za smece. Ta prostorija ima oko dva kvadrata, a na vratima iste je istaknuto samo da se mole komsije da smece ne ostavljaju na podu te prostorije vec da uredno odloze u lift predvidjen za smece. Ujutro sam izasla iz stana, dok sam pripremala dorucak na ringli, da bacim smece. Iz postovanja pomenutih pravila, sam usla u prostoriju ne bi li smece bacila direktno u lift, medjutim shvatila sam da su se vrata zatvorila i da su zakljucana sa druge strane. Provela sam dva sata unutra pokusavajuci na sve nacine da razbijem bravu, naravno neuspesno, dok sam cekala neminovno da se upali protiv pozarni alarm sto se i dogodilo. Naravno znala sam da je u mom stanu, obezbedjenje je doslo nakon 15min od aktiviranja alarma. Malo je reci da sam bila u kompletnom stanju soka nakon sto sam bila zatocena dva sata u toj prostoriji, zatekla sam stan prepun dima, i nakon toga nisam mogla da se smirim ceo dan. Takodje, imam ugruvane neke delove tela kojima sam lupala o vrata u nadi da ce neko cuti (sto se nije desilo jer zivim na poslednjem spratu gde ima samo jos jedan stan pored mog stana). Svesna sam da treba da podnesem krivicnu prijavu i da se radi o slucaju koji je jako u moju korist i aposlutno zelim da dobijem finansijsku nadoknadu od menadzmenta zgrade, ali bih zelela pre nego se upustim u taj dugi proces da dobijem savet i sa vase strane. Hvala najlepse, i nadam se sto brzem odgovoru, ne bi li mogla da zapocnem proces sto pre. Hvala jos jednom, Pozdrav.

Poštovana,

Iz izloženog slučaja, ne može se govoriti o krivičnoj odgovornosti menadžmenta zgrade, ali svakako imate osnova za naknadu materijalne i nematerijalne štete iz oblasti obligacionog prava, ukoliko uspete da dokažete da su zaglavljena vrata prouzrokovala navedene posledice u Vašem stanu. Ukoliko menadžment zgrade ne poseduje izvesne pravilnike o stanovanju ili neka upustva o ponašanju stanara zgrade u vanrednim situacijama koje su slične ovoj koja se vama dogodila (recimo da su svi stanari zgrade upoznati sa time da se vrata od prostorije u kojoj je lift za smeće zaključavaju automatski ili da je o tome istaknuto obaveštenje, onda bi postojala isključivo Vaša odgovornost za ono što se desilo), šanse za dokazivanje su Vam veće. Vi svakako možete pokrenuti proces naknade štete putem tužbe nadležnom sudu u mestu u kome se nalazite, u skladu sa propisima obligacionog prava u U., s tim da je neophodno da prikupite svu moguću dokumentaciju koja se tiče događaja- medicinska dokumentacija u vezi sa povredama i stresom koji ste pretrpeli pokušavajući da izađete iz zaključane prostorije; zapisnik o nastaloj šteti u stanu, fotografije, procene štete od strane osiguravajuće kuće; eventualne izjave svedoka o događaju; eventualno angažovanje stručnjaka- veštaka/ predlog sudu za veštačenja ili izlazak suda na lice mesta i slično. Prema našem pravu, postupak dokazivanja štete je jako ozbiljan i dugotrajan proces jer je teret dokazivanja na ostećenom- Vi treba da dokažete štetu i uzročnu vezu između ponašanja štetnika (menadžmenta zgrade) i same štete. Takođe, mnogo je teže dokazati pretprljenu nematerijalnu štetu i to kako njeno postojanje tako i njenu visinu i tu se moraju pojaviti veštaci medicinske struke (ortopedi, psihijatri, neurolozi). Savetujemo Vam da se pre pokretanja procesa raspitate o propisima o naknadi štete u U. i rokovima za podnošenje tužbe- prema članu 376. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja), potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok) odnosno za pet godina od kad je šteta nastala (objektivni rok).

Takođe, na primenu pravila i propisa koja važe u U. za Vas kao državljanina Republike Srbije upućuje i Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon), član 28-

za vanugovornu odgovornost za štetu, ako za pojedine slučajeve nije drukčije određeno, merodavno je pravo mesta gde je radnja izvršena ili pravo mesta gde je posledica nastupila, zavisno od toga koje je od ta dva prava povoljnije za oštećenika, odnosno Vas.