Pitanje: Poštovana G-đo/G-dine, Živim i radim van Srbije i krajem Aprila meseca ove godine sam dobio pismo (sa datumom sastavljanja XX.XX.2016) od strane koja zastupa „Parking Servis“ u vezi neplaćenog parkiranja na dan XX.XX.2014. Ista strana traži uplatu u kratkom roku i visini od 180eur. U istom pismu sam dobio, pored teksta u kom se opisuje kad i gde je ustanovljeno ne plaćanje parkinga, 3 fotografije na kojima se ne može utvrditi ni registarske tablice vizila a ni da je Parking servis ispisao kaznu. Jednostavno su ta mesta na fotografiji bela. Ja sam pisao predstavniku „Parking Servisa“ da su priloženi dokazi nedovoljni i da je potrebno da mi pošalje validnije. Od tad nisam dobio ni jednu novu fotografiju koja potvrđuje priču o ne plaćenom parkingu. U nekoliko člankova na internetu pronašao sam podatak da je slučaj potraživanja od strane Parking Servisa zastareo ukoliko se druga strana obaveštava nakon 1god. Shodno tome, interesuje me: – da li stvarno slučaj zastareva ukoliko se druga strana (u ovom slučaju ja) obavesti nakon 1god – da li sam obavezan platiti kaznu bez valjanih dokaza tj dokaza koje povezuju auto sa mestom gde je parking ne plaćen – koje su posledice ne plaćanja. Molio bih vas da mi odgovorite u što kraćem slučaju. S poštovanjem.

Poštovani,

Prema odluci Vrhovnog kasacionog suda od 17.12.2014. godine, kazne za nepropisno parkiranje Parking servisa, kao i druga potraživanja komunalnih preduzeća zastarevaju u roku od godinu dana ako je vlasnik vozila fizičko lice, odnosno u roku od tri godine ako je u pitanju pravno lice.

Ova odluka je u skladu sa članom 2. iz stava 3. (tačka7) Zakona o komunalnim delatnostima (“Sl. glasnik RS“, br. 88/2011) koji upravljanje javnim parkiralištima ubraja u komunalne delatnosti, za koje je prema članu 378. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja), predviđen jednogodišnji rok zastarelosti.

Rok zastarelosti kada su u pitanju potraživanja Parking servisa počinje da teče od trenutka pisanja kazne za nepropisno parkiranje, a prekida se u trenutku podnošenja predloga za izvršenje privatnom izvršitelju.

Kako je Vama kazna napisana XX.XX.2014. godine, potraživanje Parking servisa zastarelo je 23.12.2015. godine. (pod uslovom da  je vlasnik vozila fizičko lice).

Sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti, pa ste Vi kao izvršni dužnik  u obavezi da istaknete prigovor zastelosti. Prigovor u kome se pozivate na zasterolost treba da napišete i dostavite sudu u roku od pet radnih dana pošto Vam bude dostavljen Zaključak o izvršenju.

O predlogu za izvršenje Parking servisa odlučuje izvršitelj zaključkom, on će nedozvoljen i neuredan predlog zaključkom odbaciti, a neosnovan predlog odbiti. Dakle izvršitelj ocenjuje verodostojnost predloga za izvršenje i dokaze koji su u njemu sadržani.

Protiv Zaključka o izvršenju prema članu 254. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011, 99/2011 – dr. zakon, 109/2013 – odluka US, 55/2014 i 139/2014), izvršni dužnik može istaći prigovor iz sledećih razloga: a) ako se verodostojna isprava ne odnosi na njega; b) ako obaveza iz verodostojne isprave nije dospela, odnosno ako uslov nije ispunjen; c) ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala, u celini ili delimično; d) ako je potraživanje zastarelo. Izvršni dužnik je uz prigovor u obavezi da priloži dokaze kojima bi učinio verovatnim osnovanost svojih navoda iz prigovora. Kada sud oceni da je prigovor izvršnog dužnika osnovan, on ga može usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje.

O prigovoru izvršnog dužnika ili izvršnog poverioca odlučuje sud na osnovu nacrta odluke i spisa koje mu dostavlja izvršitelj. Ako nacrt odluke u potpunosti odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, sud će na nacrt odluke o prigovoru staviti štambilj kojim se predloženi nacrt odluke usvaja. Nacrt odluke sa otiskom štambilja suda ima snagu rešenja o izvršenju.

Posledice ne plaćanja pravosanžnog rešenja o izvršenju predviđene su članom 19 Zakona o izvršenju i obezbeđenju prema kome su sredstva izvršenja, izvršne radnje kojima se po Zakonu potraživanje prinudno ostvaruje. Sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja su: 1) prodaja pokretnih stvari; 2) prodaja nepokretnosti; 3) unovčenje drugih imovinskih prava; 4) prenos sredstava koja se vode na računu kod banke; 5) prodaja akcija; 6) prodaja udela u privrednim subjektima. Predmeti izvršenja mogu biti samo one stvari i prava na kojima se po zakonu može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja potraživanja. Sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, odnosno u predlogu za obezbeđenje, kad se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca.