Poštovani,
Zastarelost u krivičnom pravu predstavlja gubitak prava državnih organa da vode krivični postupak, izreknu i izvrše krivičnu sankciju prema učiniocu krivično dela, usled proteka određenog vremenskog perioda od izvršenja krivičnog dela. Naš pravo poznaje dva oblika zastarelosti – zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija.
Na vaš slučaj će se primeniti zastarelost krivičnog gonjenja.
Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može se nastaviti već započeti postupak. Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela, i zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža propisana kazna za to delo.
Prema Krivičnom zakoniku se za krivično delo teške krađe može izreći kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina, osim u slučaju kada je krivično delo učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe ili vrednost ukradene stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara kada se može izreći kazna zatvora u trajanju od 2 do 10 godina. U ovom slučaju rok zastarelosti iznosi 10 godina.
Ovaj rok je relativnog karaktera i nastupa ukoliko ne dođe do obustave ili prekida roka zastarelosti.
Do obustave roka zastarelosti dolazu u slučaju nastupanja određenih okolnosti koje su privremeno onemogućile preduzimanje, odnosno nastavak krivičnog gonjenja, i za vreme trajanja ovih okolnosti rok zastarelosti ne teče, odnosno vreme trajanja tih okolnosti se ne uračunava u rok zastarelosti – sa nastankom smetnje rok prestaje da teče, a po njenom prestanku nastavlja da teče tamo gde je i stao. Do obustave zastarelosti dolazi usled nastupanja duševnog oboljenja kod okrivljenog ili druge teške bolesti nakon izvršenja krivičnog dela, zbog koje bolesti ne može učestvovati u postupku, usled korišćenja imuniteta, i sl., ali i u slučaju objektivne nemogućnosti vođenja postupka – rata, zemljotresa, poplava i sl.. U svakom slučaju, rok zastarelosti se praktično produžava za vreme trajanja ovakvih smetnji, odnosno za vreme trajanja obustave.
Do prekida roka zastarelosti dolazi preduzimanjem radnji nadležnih organa u cilju vođenja krivičnog postupka, i ukoliko okrivljeni izvrši novo krivično delo jednake težine ili teže. U slučaju prekida zastarelosti, vreme koje je do tada proteklo se ne računa u rok zastarelosti, on počinje teći iznova svakom preduzetom radnjom.
Kako se svakom obustavom rok zastarelosti produžava, odnosno svakim prekidom teče ponovo, praktično do zastarelosti nikada ne bi ni došlo, da ne postoji i institut apsolutne zastarelosti. Do apsolutne zastarelosti u svakom slučaju dolazi protekom dvostrukog roka relativne zastarelosti. Protekom tog roka, postupak se više ne može pokrenuti, odnosno nastaviti, i na ovaj rok prekidi i obustave nemaju dejstvo.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono