Poštovani, molim vas da mi odgovorite na sledeće pitanje. Moj otac je preminuo 20XX godine,sva imovina se vodila na njega (kuća, zemlja itd). Kao naslednici smo pozvani ja, sestra i maćeha sa kojom je on proveo u bračnoj zajednici 38 godina. Sestra i ja nismo živeli sa njima, ali smo im pomagali kada god je trebalo, sa njima su živeli pokojni baba i deda. Deda je imao boračku penziju, a otac je radio u firmi i dodatno radio sa kamionom. Maćeha je radila u firmi i zajedno su stekli sadašnju imovinu. Mene zanima šta kome po zakonu pripada. Unapred hvala!

Poštovani,

prema članu 9. Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015), u prvom naslednom redu, ostavioca nasleđuju deca i bračni drug, na jednake delove. U Vašem slučaju, svakom od naslednika bi pripala po jedna trećina zaostavštine. 

Zakon međutim članom 9. predviđa mogućnost da kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Pored toga, nadživeli bračni drug ima pravo na izdvajanje svog udela u zajedničkoj bračnoj imovini iz zaostavštine. To znači da tako izdvojena imovina iz zaostavštine ne predstavlja predmet nasleđivanja i pripada nadživelom bračnom drugu. Zajedničku imovinu čini imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku.  Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, ali se može dokazivati suprotno.  Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Mladi Pro Bono