Poštovani, Da li to što sestra i ja nismo imale kontakt sa ocem jer nas je napustio i otišao da živi sa drugom ženom nas čini nedostojnim za nasleđivanje nužnog dela njegove imovine? Nikada ništa neprimerno nismo uradile, ni njemu, a ni toj osobi sa kojom je živeo. On je napustio nas, ne mi njega. On je preminuo i njegova druga žena pokušava da nas proglasi nedostojnim za nasleđivanje služeći se lažima i klevetama, dovodeći na Sud svedoke koje mi ni ne poznajemo. Sestra i ja smo porodične žene i majke, fakultetski obrazovane i zaposlene, živimo u srećnim brakovima, nikada nismo imale nikakav prekršaj. Kako da se odbranimo od kleveta koje se protiv nas iznose na Sudu? Unapred hvala na odgovoru i srdačan pozdrav.

Poštovana,

Prema Zakonu o nasleđivanju, naslednik može biti nedostojan samo u sledeća četiri slučaja:
1) ako umišljajno usmrti ostavioca, ili to pokuša;
2) ako prinudom, pretnjom ili prevarom navede ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga u tome spreči;
3) ako u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništi ili sakrije njegovo zaveštanje, ili ga falsifikuje;
4) ako se teže ogreši o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu uskrati nužnu pomoć. (član 4)

Zakonska obveza izdržavanja je uređena Porodičnim zakonom na sledeći način:
1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.
2) Nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. (član 156)
Uskraćivanje nužne pomoći se odnosi na slučajeve u kome jedno lice ostavi bez pomoći drugo lice u prilikama opasnim po život ili zdravlje.

Što se tiče klevete, prema Zakonu o obligacionim odnosima, svako ima pravo na sledeće:
(1) Da zahteva od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. (U prava ličnosti spadaju i čast i ugled koji mogu biti povređeni klevetom.)
(2) Sud, odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog. (član 157)
Takođe:
(1) Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o čemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu dužan je naknaditi je.
(2) Ali, ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome ne znajući da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao je u tome ozbiljnog interesa. (član 198)

S poštovanjem,
Mladi Pro Bono