Molio bih za odgovor sta mi je činiti. Vlasnik moje fabrike je i vlasnik X Banke. Sve nas je na neki način primorao da budemo deo njegove banke kako bi nam isplaćivao zarade. Dobili smo odobreni minus po tekućim računima.Kasnije su plate postale neredovne i male. Zaduživali smo se i odlazili u minuse. Kasnije nam je banka odobrila kreditne kartice do X evra, pa je zbog neredovnih plata počelo i zaduženje i po tom osnovu. Kamate su bile dosta visoke i tako kamatu na kamatu danas je to dugovanje dosta visoko. Ostalo mi je ili da ja tužim banku ili da ona tuži mene. Već X godine ne plaćam rate jer je firma dovedena u stečaj i radnici su otpušteni. Šta je bolje po mene? Koji sud je nadležan za to? Mislim da su kamate od 5.5% mesečno na dozvoljeni minus i 1.5% mesečno na evre prevelike i i zelenaške.

Poštovani,
Zakonom o obligacionim odnosima(“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja) I to čl. 1065 predviđeno je da se ugovorom o kreditu banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Dalje, čl. 17 ZOO-a je predvideo da strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, dok se obaveza može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona. Kako po čl. 148 ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane, a poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi: kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo(po čl. 262 istog zakona). Na osnovu pomenutih članova banka Vas može tužiti I tražiti ispunjenje obaveze obzirom da kredit niste plaćali. Dobra vest je da po čl. 267 kad za nastalu štetu, ili njenu veličinu, ili za otežanje dužnikovog položaja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno. Što se tiče visine kamata čl. 399 već pomenutog zakona kaže da ako je ugovorena veća kamata od dozvoljene, primeniće se najveća dozvoljena stopa kamate. I na kraju nadležnost suda se određuje prema sedištu pravnog lica tj. pomenute banke po čl. 40 Zakona o parničnom postupku(“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014).
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono