Dana XX.XX.20XX u 21 sat, prilikom prelaska na pješackom prelazu, ženu mi je udarailo vozilo u kuk i oborilo je na zemlju. Došla je policija i hitna. Ustanovljeno je da nema loma kuka te da su lakše tjelesne povrede. Između ostalog, vozač je priznao da je kriv. Napisana mu je kazna, uzeta izjava i pušten je na slobodu. Prilikom udarca vozač umjesto da zakoči dodao je gas, a tek pri udaru zakočio. Naravno, policija je rekla da se to ne može dokazati i ako ima svjedoka. Jedan od njih sam i ja. Budući da vozač koji je napravio prekršaj nije ni pitao kako je žena koju je udario, već ga nije ni briga, zanima me sljedeće, šta mi je činiti? Želimo da tražimo odštetu. Da li da uzmemo advokata ili ne? Da li policija riješava to ili mi lično moramo?

Poštovani,

U skladu sa našim zakonodavstvom, postoje krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, u kom slučaju postupak pokreće javni tužilac i krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi, kada postupak pokreće privatni tužilac, po pravilu oštećeni krivičnim delom.

Kada javni tužilac oceni da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, donosi rešenje o odbačaju krivične prijave, u kom slučaju oštećeni ima pravo da pokrene krivični postupak u roku od 8 dana od prijema obaveštenja da je javni tužilac doneo navedeno rešenje. Ukoliko javni tužilac ne obavesti oštećenog, on može da pokrene krivični postupak u roku od 3 meseca od dana donošenja rešenja o odbačaju krivične prijave. Oštećeni pokreće postupak podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage ili optužnice.

Prema Zakonu o krivičnom postupku  („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) da bi se ostvarilo pravo na naknadu štete, potrebno je da se podnese imovinskopravni zahtev (čl. 252-260). Imovinskopravni zahtev se podnosi organu postupka i može se podneti najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.

Predmet ovog zahteva može biti naknada štete, povraćaj stvari ili poništaj pravnog posla. Osnovni uslov za rešavanje postavljenog imovinskopravnog zahteva je da se time ne bi znatno odugovlačio krivični postupak. Ukoliko bi ovo bio slučaj, sud će uputiti ovlašćeno lice da ovaj zahtev ostvari u parničnom postupku.

Dakle, u slučaju da javni tužilac ne pokrene postupak, Vaša žena bi trebalo da budete obaveštena o tome, u kom slučaju ona ima pravo da pokrene postupak kao privatni tužilac. Takođe, potrebno je da ona podnese i imovinskopravni zahtev, odnosno zahtev za naknadu štete do kraja glavnog pretresa. Potrebno je da uz zahtev podnese i dokaze koji će potvrditi pretrpljenu štetu. Svakako, preporuka bi bila da se za zastupanje u konkretnom slučaju obratite službi za besplatnu pravnu edukacija pri lokalnoj samoupravi ili advokatu.

S poštovanjem,

eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu