Suprug i ja smo kupili kuću pre X godine. Pre nas su kupili vikendicu komšije od istog gazde. Problem je u tome što on non stop kao i njegovi gosti parkira svoje vozilo na našem placu koje smo mi kupili i uredno plaćamo porez. On kaže da ima pravo i da je sklopio ugovor sa vlasnikom. Mi smatramo da nema pravo jer ima plac pored našeg na kome moze da parkira svoje vozilo. Molim Vas da mi odgovorite koja su naša prava i da li smo mi u pravu. Unapred hvala.

Poštovana,

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon; u daljem tekstu: ZOSO) u Čl. 3. kaže da je svako dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica. Takođe, prema ZOSO, Vi ste tzv. neposredni držalac placa koji ste kupili, a prema Čl. 75 piše da svaki držalac stvari ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine (smetanje državine), odnosno Vi imate pravo da niko ne koristi Vaš plac, ako se to Vama ne dopada, odnosno ako to ne odobravate.

Ako navedeno uzmete u obzir, na osnovu ZOSO, Vi se možete obratiti sudu i pokrenuti tzv. spor zbog smetanja državine, kako bi Vam pružio zaštitu od uznemiravanja, ali u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca (komšija), a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja. Odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuju se zabrana daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja.

Sa druge strane, postoji mogućnost da je na Vašem placu, pre nego što ste postali vlasnik istog, zasnovana tzv. stvarna službenost (koju reguliše Glava III ZOSO). Prema Čl. 49. Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), i ona se ustanovljava na određeno vreme ili za određeno doba godine, s tim što se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro. U Čl. 52. stoji da se na osnovu pravnog posla (u Vašem slučaju – ugovora, jer komšija tvrdi da isti postoji), stvarna službenost stiče upisom u javnu knjigu, odnosno u katastar nepokretnosti. To konkretno znači da je pravo koje Vaš komšija ističe da ima, validno, ali samo ukoliko je, kao teret, upisano u tzv. G list u Listu nepokretnosti za predmetni plac (tj. parcelu).

Službenost prestaje (po Čl. 58. i 59. ZOSO):

1. ako vlasnik poslužnog dobra (Vi) zahteva da prestane pravo stvarne službenosti kada ona postane nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra (komšijinog placa) ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana;
2. ako se vlasnik poslužnog dobra (Vi) protivi njenom vršenju, a vlasnik povlasnog dobra (komšija) tri uzastopne godine nije vršio svoje pravo;
3. ako su vaše parcele (komšijina i Vaša) nastale podelom jedne parcele, na kojoj je postojala službenost, vlasnik poslužnog dobra (Vi) može zahtevati da stvarna službenost vlasnika pojedinog dela podeljenog povlasnog dobra (komšije) prestane ako stvarna službenost ne služi za potrebe tog dela.

Svakako, potrebno je da tražite uvid u List nepokretnosti iz katastra koji je nadležan za područije na kom se placevi nalaze, kako biste utvrdili postoji li zaista teret na koji se komšija poziva (ugovor o uspostavljanju stvarne službenosti), a ukoliko postoji, da tražite na uvid ugovor, kako biste se upoznali sa njegovom sadržinom. Naravno, ukoliko postoji neki od navedenih razloga za prestanak službenosti, to svoje pravo možete ostvariti sudskim putem.

S poštovanjem,

eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu