Sestra i ja smo nasledile od pok. oca kuću sa 2 stana i manju dvorišnu zgradu (stan). Pošto sestra ima stan (u istoj kući) dogovorile smo se da preostala dva stana pripadnu meni, a stan u dvorišnoj zgradi njoj. U opštini zahtevaju da ja platim porez na razliku u površini pošto je moj deo nasleđa veći, objašnjavajući da mi sestra poklanja tu razliku. Ovo mi se cini neosnovanim, jer sestra mi ne može pokloniti nešto što se vodi na oca, a mi smo prvi nasledni red i ovu podelu smo izvršili u dogovoru.

Poštovana

Zakon o nasleđivanju  (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015) u članu 216. propisuje da se odricanje u korist određenog naslednika smatra izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela, i da se po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju pravila o poklonu. To znači da se deo nasleđa koji ste primili, a koji po vrednosti prevazilazi Vaš zakonski nasledni deo ( jedna polovina ukoliko ste Vi i sestra jedini naslednici) smatra poklonom od strane Vaše sestre učinjen Vama, i na koji se shodno odredbama Zakona o porezima na imovinu plaća porez na poklon.

Međutim, Zakon o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, “Sl. list SRJ”, br. 42/2002 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013 i 68/2014 – dr. zakon) istovremeno u članu 21. stav 1. tačka 4. predviđa poresko oslobođenje u pogledu poreza na imovinu koja je ustupljena u ostavinskom postupku, a koju bi poreski obveznik nasledio da se naslednik-poklonodavac ( Vaša sestra) odrekao nasleđa. To znači da niste u obavezi da platite porez ukoliko Vaša sestra nema naslednika u prvom naslednom redu (supružnika ili decu). U tom slučaju, neophodno je da podnesete žalbu u roku koji je naznačen u poreskom rešenju.

Mladi Pro Bono