Poštovani, Majka mi je preminula Xgodine i ja sam, posle ostavinske rasprave, postala vlasnik njenog (uknjizenog) stana od Xm2 u Beogradu. U ostavinskoj raspravi sam bila jedini naslednik. Inače, ja imam svoj stan na drugoj adresi, takođe u Beogradu, i već godinama zivim u njemu. Jos za majčina zivota i u dogovoru s njom, njen stan smo ustupile mom bratu od ujaka (sin majčinog pokojnog, rođenog brata).U toj odluci nije bilo premišljanja, tim pre što sam ja bez porodice, a brat je bio podstanar sa suprugom i sinom koji studira. Odluku da majčin stan ustupimo njima, donele smo od srca i bez dvoumljenja. Brat se prijavio da živi na toj adresi. Majka je bila prijavljena u stanu kod mene, jer smo poslednje godine njenog zivota živele u mom stanu, zajedno. Sada se pitam, budući da želim da taj stan pripadne bratu, da li sam pogresila što se on nije pojavio na ostavinskoj raspravi i tako postao njegov vlasnik? Verovatno je trebalo da se odreknem stana u njegovu korist? Nažalost, moja majka je bila držeća i vitalna, umrla je iznenada i neočekivano, te me je njena smrt zaista bolno iznenadila. Na ostavinsku raspravu sam otišla po inerciji, nisam bila sposobna da trezvenije razmisljam. No, sta je bilo, bilo je. Kako bih ja sada mogla da, u stvari, poklonim bratu taj stan? Koliki bi porez on morao da plati na poklon? šta nam savetujete? Što se tice plaćanja poreza na imovinu fizičkih lica, upravo sam platila prvu ratu na ime poreza za stan u kojem godinama živim. Zbunili smo se kod plaćanja istog tog poreza za majčin stan u kojem živi brat sa porodicom. Da li da popunjavamo obrazac kako bi se stan prebacio na moje ime i hoću li ja morati da plaćam neki veći iznos, budući da već imam svoj stan? Molim vas, pomozite nam savetima. Unapred se zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam.

Poštovani,
Iza majke je kao zakonski naslednik ostala ćerka, kao naslednik prvog naslednog reda i kao takva je nasleđem stekla svojinu nad stanom koji je činio ostavinsku masu iza pokojne majke. Porez na nasleđe na stanu koji je ćerka stekla iza pokojne majke putem nasleđivanja ne plaća, jer su obeveze plaćanja tog poreza oslobođeni naslednici prvog naslednog reda.
Od poreza na nasleđe treba razlikovati sudsku taksu koju treba da plati u iznosu koji je naveden u ostavinskom rešenju.
Nezavisno od toga, ćerka ima obavezu da podnese poresku prijavu za porez na nasleđe i da na rešenju o ostavini od poreske uprave pribavi klauzulu o oslobađanju od plaćanja poreza na nasleđe. Nju može dobiti samo ako podnese poresku prijavu, a nadležnost je prema mestu gde je stan (jer nisu u pitanju pokretne stvati da bi nadležnost bila prema prebivalištu naslednika već su nepokretnosti).
Ćerka ima obavezu i da podnese prijavu za porez na imovinu za stan koji je nasleđem stekla u svojinu. To podnosi opštinskoj upravi javnih prihoda, ne poreskoj upravi. Obzirom da ne živi u tom stanu, neće moći da traži umanjenje poreza na imovinu po tom osnovu. Danom sticanja prava svojine počinje njena obaveza plaćanja poreza na imovinu.
Tako će ćerka pored poreza na imovunu za stan koji je imala u svojini i u kome živi plaćati porez na imovinu i na stan koji je nasleđem stekla.
Ćerka treba da izvrši i upis prava svojine nad tim stanom (upis promene vlasništva sa majke na ćerku) podnošenjem potrebne dokumentacije (pravnosnažno ostavinsko rešenje sa klauzulom o oslobađanju od poreza na nasleđe u originalu ili overenoj kopiji) u katastar nepokretnosti i za to platiti takse (nešto su manje kada je u pitanju nasleđe).
Za života majka je mogla raspolagati svojom imovinom i tako svom bratancu ostaviti svoj stan, pod uslovom da su tada zaključili ugovor o raspolaganju imovinom za života sa kojim bi se ćerka morala saglasiti kao njen naslednik.
Kako to nisu tada uradili i kako majka nije na drugi zakonom dozvoljen način svoj stan ostavila bratancu (npr. testamentom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju), to sada može da se uradi sledeće:
– Da ćerka stan koji je nasledila od majke proda svom bratu od ujaka, i za to trebaju zaključiti ugovor o prodaji i overiti ga kod notara (plaća se naknada notaru i za to postoji javnobeležnička tarifa prema kupoprodajnoj ceni), platiti kupoprodajnu cenu utvrđenu ugovorom i platiti porez na prenos apsolutnih prava (obveznik plaćanja je sestra kao prodavac i podnosi poresku prijavu u zakonskom roku i rešenjem se biti utvrđena osnovica koja može biti i kupoprodajna cena stana ali poreska uprava ima pravo da odredi i veću osnovicu prema kriterijumima mesta, starosti, površine stana i tržišnoj vrednosti stana, a procenat je 2,5%), stim da postoji mogućnost olakšice ako bi brat od ujaka kupovinom ovog stana bio u svojstvu „kupac prvog stana“. Ugovorom o prodaji može se regulisati i čija je obaveza plaćanja taksi i poreza na prenos, ali pred poreskom upravom obveznik poreza na prenos je uvek prodavac. Nakon toga, bi brat podneo poresku prijavu za imovinu, a sestra bi u propisanom roku podnela poresku prijavu o prestanku prava svojine nad tim stanom (30 dana od nastanka promene je rok iz zakona) i ne bi bila dalji obveznik plaćanja te vrste poreza za taj stan.
– Da ćerka učini poklon na nasleđenom stanu svom bratu od ujaka u kom slučaju se isti zaključuje i overava pred notarom. Isti postupak po pitanju poreza za imovinu primenjuje se kao i kod prodaje stana. Što se tiče poreza na poklon, brat od ujaka bi imao obavezu da ga plati, jer od obaveza plaćanja tog poreza postoji oslobođenje ako se poklonodavac i pokonomprimac nalaze u prvom naslednom redu (bračni drug i deca sestre su prvi nasledni red) . Iznos poreza je utvrđen zakonom i iznosi 1,5% ako se nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja a za ostalo je 2,5%. Porez na poklon neće platiti poklonoprimac drugog naslednog reda na poklon primljeni stan, ako je sa poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre prijema poklona.

Pitanja u vezi sa ovde navedenim porezima regulisana su Zakonom o porezima na imovinu i Zakonom na dohodak građana I Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono