Poštovani,
član 161. Zakona o radu glasi:
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
A u članu 162. Zakona o radu stoji da ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.
Ovo znači da vi imate pravo, ukoliko se radi o ugovoru o delu, da zaključite sa drugim poslodavcem, ali pogledajte prvo da li u ugovoru postoji klauzula o zabrani konkurencije kojom Vam se ograničava mogućnost obavljanja poslova kod konkurentnih poslodavaca. Inače, poslodavac ne bi mogao da Vam zabrani da radite na osnovu ugovora o delu kod drugoga ako to nije ugovorom određeno.
Mladi Pro Bono