Poštovani,
Prema Zakonu o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) Čl. 237. Nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspraviće se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu, što konkretno znači da će se navedeni Zakon o nasleđivanju primenjivati u Vašem slučaju, ukoliko su Vam roditelji umrli 1995. godine ili kasnije. Dalje, prema istom Zakonu, Čl. 1. zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, s tim da sud neće raspravljati stvari koje su manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.
Prema Zakonu o prometu nepokretnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2014 i 121/2014) Čl. 1. Nepokretnosti su posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine. Kao što se iz zakonske definicije vidi, Zakon ne pravi razliku između svojine koja je upisana u katastar i one koja to nije, te sa te strane ne postoji smetnja za nasleđivanje (jer je nasleđivanje prenos svojine na stvari ostavioca, nakon njegove smrti). Svojina na nepokretnosti (odnosno, u Vašem slučaju stanu) koji se nalazi, kako kažete, u vlasništvu Vaše porodice ali je van katastra, predstavlja tzv. vanknjižno vlasništvo. Naravno, prenos svojine na ovakvoj nepokretnosti je moguće, ukoliko posedujete tzv. dokaz o pravnom sledbeništu, odnosno, ukoliko imate dokaz kako su Vaši roditelji došli do stana (da li ugovorom o kupoprodaji, da li poklonom, nasleđem i sl). Nakon završetka ostavinske rasprave, Vi i sestra ćete postati tzv. vanknjižni vlasnici predmetnog stana, sa po 50% vlasništva, na osnovu rešenja Suda.
Kada govorimo o dokumentaciji za ostavinsku raspravu, istu je potrebno da pokrenete tzv. Predlogom radi pokretanja ostavinskog postupka, koji podnosite pred onim sudom na čijoj teritoriji se nalazi stan o kom je reč, ili pred sudom na čijoj teritoriji je ostavilac imao poslednje prebivalište. Ostavinsku raspravu pokrećete i iza očeve i iza majčine smrti, i to tako što ćete pokrenuti raspravu iza roditelja koji je prvi umro, a u samom Predlogu za pokretanje ostavinskog postupka navešćete i činjenicu da su iza tog pokojnika ostali bračni drug, koji je u međuvremenu preminuo (dostavljate kopiju njegovog/njenog izvoda iz matične knjige umrlih), i dvoje dece (dostavljate kopije izvoda iz matične knjige rođenih kao dokaz srodstva). Za svu imovinu koju smatrate da treba da se raspravi na ostavinskoj raspravi, dostavljate dokaze o svojini (tj. vlasništvu).
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu