Poštovani, Nakon smrti moga oca zaostavština je 1/3 stana. Druga 1/3 je na bračnom drugu, tj. mojoj majci i treća 1/3 je na meni jer su mi darovali i pokojni otac i majka deo svoje imovine. Imam sestru iz očevog braka koja se poziva na čl.66 Zakona o nasleđivanju tj. da se meni uračuna poklon u nasledstvo što ja neću sporiti i ako to nije bila namera oca koji je iz nekih razloga bio razočaran sa njom. Slažem se da u zaovstavštini učestvuju sestra i majka, tj. da svaka dobije pola od 1/3. Međutim mene je najviše pogodilo što se sestra poziva na čl. 9 stav 3 Zakona o nasleđivanju i hoće da majku isključi iz zaostavštine. Moja majka je 19XX godište, penzioner. Sestra je 19XX godište radno sposobna, živi u nekoj opštinskoj vili od 19XX godine, a svoju kuću je prodala. Ukoliko se ne dogovore sestra i majka, zanima me pod kojim uslovima bi sud mogao isključiti bračnog druga koji je u braku sa pokojnikom bila od 19XX do 20XX kada je otac umro stekao svu imovinu i dodeliti veća prava nego meni ili majci.

Poštovani,
Čl. 9 st. 3 Zakona o nasleđivanju(„Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) kaže da kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. Što bi značilo da od slobodne ocene suda zavisi da li će se pretnja Vaše sestre I ostvariti. Što se uračunavanja poklona tiče po čl 67 istog zakona poklon se neće uračunati u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva čime se ne dira u pravila o nužnom delu. Nužni deo je deo zaostavštine kojim Vaš otac nije mogao raspolagati I iznosi polovinu od onoga što bi Vam pripalo po zakonskom redu nasleđivanja-čl. 40 istog zakona.
S Poštovanjem,
Mladi Pro Bono