Poštovani,
Članom 213 stav 1 Zakona o nasleđivanju Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS), propisano je da se naslednik može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći svog nasledstva samo u svoje ime, a nasledna izjava je neopoziva. Ukoliko se Vaš brat odriče nasledstva u Vašu korist, to bi bila izjava o prijemu nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na odnose između Vas (primaoca) i Vašeg brata (ustupioca) se primenjuju pravila o poklonu (član 216 Zakona o nasleđivanju).
Što se same nasledne izjave tiče, potrebno je da Vaš brat sastavi pisanu izjavu o tome da se odriče nasledstva u Vašu korist koju treba svojeručno da potpiše, a potom taj potpis mora biti overen, kao i potpis na punomoćju ako je izjavu o odricanju potpisao njegov zastupnik. U izjavi treba navesti da li se naslednik odriče dela koji mu pripada po zakonu ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo (deo koji nasledniku pripada po zakonu).
Ovako sačinjenu izjavu, naslednik koji se odriče može poslati sudu, a takođe, sa istim pravnim dejstvom kao u slučaju predaje ostavinskom sudu, naslednik je može predati konzularnom predstavniku Republike Srbije u inostranstvu ili diplomatkom predstavniku koji vrši konzularne poslove Republike Srbije.
Prema zakonu o vanparničnom postupku (“Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i “Sl. glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon i 55/2014) o pravima lica koja nisu došla na ročište, a uredno su pozvana, sud će odlučiti prema podacima kojima raspolaže, uzimajući u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donošenja odluke (član 117 stav 3).
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu