Postovanje, interesuje me kako se pravno zaštiti od nelegalnog korišćenja mog softvera čija licenca se plaća?

Poštovani,

softver, odnosno računarski program se u našem pravu štiti kroz autorsko pravo (čl. 2. st. 2. tač. 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima, u daljem tekstu: ZASP) i to kao pisano autorsko delo (zapravo se štiti izvorni kod programa). Vi kao autor računarskog programa uživate moralna i imovinska prava (za više detalja o konkretnim pravima pogledajte sledeći tekst: https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/prilozi-saradnika/pravna-zastita-autorskih-dela/.

Ukoliko neko koristi Vaš softver na način na koji povređuje neko Vaše pravo time čini povredu autorskog prava i postoje brojni pravni mehanizmi koji Vam u tom slučaju stoje na raspolaganju.

Pre svega, možete pokrenuti parnični postupak podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Od ove godine samo dva suda su Srbiji su u nadležnosti za rešavanje sporova vezanih za prava intelektulne svojine u prvom stepenu: Viši sud u Beogradu za sporove između fizičkih lica i Privredni sud u Beogradu za sporove između pravnih lica (čl. 4. st. 3. i čl. 5. st. 2. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava). Autor kome je povređeno pravo može prema čl. 205. ZASP tužbom tražiti između ostalog i sledeće:

1) utvrđenje povrede prava;

2) prestanak povrede prava;

3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative i slično;

4) uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu prava;

5) naknadu imovinske štete;

6) objavljivanje presude o trošku tuženog.

Kada je povreda učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom od tuženog se može tražiti da umesto naknade imovinske štete, isplati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koja se plaća za konkretan softver (čl. 206. ZASP).

Pored zaštite u parničnom postupku, povreda prava autora predstavlja i krivično delo iz čl. 199. Krivičnog zakonika za liji je osnovni oblik predviđena kazna do 3 godine zatvora, a ukoliko je delo učinjeno u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi kazna iznosi od 6 meseci do 5 godina zatvora. Ovo krivično delo se goni po službenoj dužnosti i potrebno je podnošenje krivične prijave od strane bilo kog lica koje poseduje informacije da je konkretno delo učinjeno.

Još jedan mehanizam zaštite prava koji Vam stoji na raspolaganju su mere inspekcijskog nadzora predviđene Zakonom o posebnim ovlašćenima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Ovim Zakonom je predviđeno da poslove inspekcijskog nadzora u vezi sa nelegalnim korišćenjem softvera obavlja poreska inspekcija i poreska policija (čl. 11. Zakona). Mere se mogu preduzeti po službenoj dužnosti, a moguće je i njihovo preduzimanje na zahtev nosioca prava. Tu su moguće dve situacije: 1.) Zahtev se odnosi na konkretnu povredu i konkretno lice koju je povredu učinilo; 2.) Zahtev se podnosi za određeni vremenski period i odnosi se na konkretno delo i eventualne njegove buduće povrede (time se praktično inspekcijskim organima nalaže da motre u svojim redovnim postupcima kontrole da li neko možda povređuje Vaša prava). Mere koje se u ovim postupcima preduzimaju najčešće se odnose na oduzimanje predmeta kojima je pravo povređeno i njihovo uništenje.

Vaš Pro Bono