Poštovani! Pre mesec dana imao sam lakšu saobraćajnu nezgodu kao vozač bicikla, tačnije kombi vozilu koje je mi je dolazilo u susret otpao je zadnji pogonski točak koji je prešao na moju stranu i udario u zadnji deo mog bicikla pri čemu me je oborio. Prilikom udarca pao sam i lakše povredio desno rame, o slučaju je obaveštena policija koja je izvršila uviđaj, ni ja a ni vozač kombi vozila nismo bili pod dejstvom alkohola. Prilikom lekarskog pregleda utvrđena mi je i pojačana doza stresa. Što se tiče materijalne štete biciklo kojim sam upravljao je delimično oštećeno. Želim samo da navedem i to da je osoba koja je upravljala kombi vozilom predlagala da mi navodno plati samo popravku bicikla i to mi je nuđeno 1000-2000 dinara i da ne podnosim tužbu jer kako to je lakša povreda i da kažem kako sam pao na fudbalu ili bilo šta drugo samo da njega ne uvlačim u to, ja sam to kategorički naravno odbio. On se sa tom odlukom na kraju pomirio i rekao je kao nema veze idi na lekarski pregled ja imam ”treće lice” ja ću to sve da sredim. Poziv za suđenje još uvek nisam dobio. Zanima me da li ja kada me sud pozove mogu da dobijem neku odštetu za materijalnu štetu a pre svega povredu ramena i pretrpljeni strah i koliku sumu po vašoj proceni bi mogao da tražim? Advokata nisam angazovao i da li je moguće bez advokatske pomoći da ostvarim bilo kakvo pravo naplate štete. Unapred hvala i nadam se da ću dobiti od vas u što skorijem roku odgovor!

Poštovani,
U krivičnom postupku koji se može voditi protiv vozača kombi vozila sam zastupnik Vam nije neophodan, šta više sud će Vas poučiti o pravima koja Vam pripadaju I posledicama propuštanja radnji Ili neiskorišćavanja prava-čl. 8 Zakona o krivičnom postupku(“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014). Dalje shodno čl. 50 I 252 istog zakona imaćete pravo da istaknete svoj imovinskopravni zahtev koji će sud raspravljati ako se time ne bi odugovlačio postupak. Naravno, uvek postoji opcija da podignete tužbu kojom ćete pokrenuti parnični postupak pred sudom koji će odlučiti o naknadi štete, kako materijalne, tako I nematerijalne(ni u ovom slučaju Vam advokat nije neophodan)-čl. 98 Zakona o parničnom postupku(“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014). Dalje, shodno čl. 189 Zakona o obligacionim odnosima(“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja) visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Čl. 195 ZOO-a kaže da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Sama nalnada za nematerijalnu štetu(tj. pretrpljeni strah) regulisana je čl. 200 istog zakona koji navodi da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom(odnosno iznos zavisi samo od slobodne ocene suda).
S Poštovanjem,
Mladi Pro Bono