Poštovanje U braku sam sa suprugom 8 godina.Ja iz prvog braka imam dvoje dece koji su punoletni. Sin je kod oca, a ćerka je bila sa nama do svoje udaje do pre godinu dana.Suprug takođe ima 2 ćerke iz prvog braka, takođe punoletne.Starija ćerka ima 21 godinu i ona je bila s nama do 15. godine kada je otišla kod majke, a mlađa ćerka koja ima 19 ona je isto bila s nama i dosta problematična, bežala iz škole, krala i sl. Ona je pobegla sa od nje starijim momkom 10 godina. Vraćali smo je 3 puta, aona opet i opet bežala, tako da smo je na kraju ostavili kod njega. Živela je s njim do ove godine septembra, ali ga je ostavila i odselila se kod majke. Mi imamo zajedničko dete, sina od 6 godina.On je sada sam s nama. U posetu nam dolazi moja ćerka iz prvog braka. Ona nam dolazi svake nedelje i jako je vezana za brata kao i on za nju. Ona ga je čuvala kada sam ja radila. Brinula se o njemu. Sada mene interesuje pošto sam ja pre osam godina maltene bez ičega došla u ovu kuću i nastavila da radim i zajedno steknemo ono što imamo sada. Ne kažem da suprug nije imao ništa. Bavimo se stočarstvom, On je tada imao 3 muzne krave i držao zemlje u arendu.Do sada smo povećali na 8 muznih krava, kupili više jutara zemlje, dogradili kuću, zamenili auto, kupili još jedan traktor, 2 prikolice, ali suprug i dalje nema nameru ništa da prepiše na moje ime, ni doživotno uživanje, mada je pre 3 godine moja majka umrla i ja sam tu njenu kuću prodala i dobila oko 10000 evra i te pare su isto ušle u zajedničko domaćinstvo. Interesuje me ako se meni ili mom suprugu slučajno nešto desi da l’ naša deca imaju isto pravo za nasledstvo ili samo njegova koja nam uopšte ne dolaze i nisu videli oca već godinu dana. Najviše me kopka to pošto sam čula da moja deca iz prvog braka uopšte nemaju prava da naslede ništa i da po novom zakonu ako bi slučajno moj suprug pre umro, mi nasledili, znači njegove ćerke, naš zajednički sin i ja u jednakim delovima. Unapred vam hvala i cekam vas odgovor. Ako je tako da se jednako deli na 4 dela pa malo ću da odmorim i usporim sa radom. Da naglasim zato sam se obratila vama jer nisam pomenula da mi suprug pare ne daje. On to nosi sa sobom pošto je to njegova zarada….Meni ostaje samo rad, da idem na njivu da vodim domaćinstvo, vodim brigu o detetu i njegovom ocu koji je sa 62 godina predao sinu za doživotnu izdržavanje, a pokretan je i zdrav. Jedino nema penziju i priliv para. Takođe u 4 ustajem da muzem i raznosim mleko. Ali ja para nemam jer šta ću ja, za sve ovo on radi, bez njega ja ne bih imala ni hleba da jedem.. Ostavila bi ga, ali nemam kuda otići i nemam posao, jer sam ga ostavila pre 8 godina i bojim se da ne bih imala stvarno da izdržavam dete i kud bi pod vedrim nebom?Da znam da bi on morao da mi isplati što sam radila za 8 godina i da dobijem deo što smo stekli za 8 godina ostavila bih ga, jer se osećam kao rob. Zato vas molim da mi odgovorite, jer nisam u mogućnosti od drugog da dobijem savet i odgovore na pitanja.