Poštovani,
Zakonom o nasleđivanju („Službenik glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03) propisano je da je supruga Vašeg dede zakonski naslednik u prvom naslednom redu, zajedno sa ostalim potomcima Vašeg dede.
Ostaviočevi potomci u prvom naslednom redu pozvani su na nasleđivanje na sledeći način: ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.
Ostaviočevi potomci i bračni drug nasleđuju na jednake delove (npr. ako je ostavilac imao dva deteta koja su se prihvatila nasleđivanja i supružnika, svako od ovih troje naslednika nasleđuje po 1/3 zaostavštine), a kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Zakonom o nasleđivanju propisano je da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana, ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka, ili ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.
S poštovanjem,
Vaš Mladi ProB ono