U braku sam X godina. Imamo dvoje maloletne dece, razveli bismo se sporazumno, a deca bi živela kod supruge. Stan u kome smo živeli nasledio sam posle ostavinske rasprave od pokojne majke. Da li moja supruga polaze neko pravo na taj stan?

Poštovani,
Članom 40. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11) propisano je da se brak može prekinuti pisanim sporazumom o razvodu supružnika. Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Dakle, da bi brak između Vaše supruge i Vas prestao sporazumno, prethodno morate postići saglasnost – i sačiniti pismene sporazume – o vršenju roditeljskog prava nakon prestanka braka i o deobi zajedničke imovine. Budući da se Vaše pitanje odnosi na „sudbinu“ stana koji ste nasledili od majke, ukazujemo Vam da je članovima 168. i 171. Porodičnog zakona definisano šta se smatra posebnom, a šta zajedničkom imovinom supružnika. Tako, imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, kao i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu, te svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. S druge strane, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, kojom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Budući da ste Vi pravo svojine na tom stanu stekli nasledstvom, pravo svojine na tom stanu predstavlja Vašu posebnu imovinu i u tom smislu sporazum o deobi zajedničke imovine se ne može protegnuti i na taj stan. Međutim, ukazujemo Vam da je članom 194. ovog zakona propisano da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu, najduže do punoletstva deteta. Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja. Pravo stanovanja ne dira pitanje svojine – stan bi i u slučaju dosuđivanja prava stanovanja bio Vaš, ali bi Vaša maloletna deca i supruga mogli u njemu živeti do punoletstva dece.

S poštovanjem,
Vaš Mladi Pro Bono