Poštovani,
Krivično delo prevare iz člana 208. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) goni se po službenoj dužnosti, što znači da volja oštećenog nema dejstvo na vođenje i tok postupka. Međutim, budući da je za krivično delo za koje se sumnjičite propisana kazna zatvora do pet godina, postoji mogućnost da, shodno članu 283. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) javni tužilac odloži krivično gonjenje ako prihvatite jednu ili više od sledećih obaveza: 1) da otklonite štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu; 2) da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplatite određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe; 3) da obavite određeni društveno-korisni ili humanitarni rad; 4) da ispunite dospele obaveze izdržavanja; 5) da se podvrgnete odvikavanju od alkohola ili opojnih droga; 6) da se podvrgnete psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja; 7) da izvršite obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštujete ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. Budući da ste Vi novac vratili oštećenom, javni tužilac može tu odluku doneti, ili Vam odrediti da izvršite još neku od navedenih obaveza (npr. da u korist humanitarne ustanove uplatite određeni novčani iznos ili obavite određeni društveno-korisni rad). Ako do toga dođe, u naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja javni tužilac će odrediti rok u kojem morate izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Zakonikom je propisano da nadzor nad izvršenjem obaveza obavlja poverenik iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Ako u roku izvršite naložene obaveze, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog. U tom slučaju – pošto se krivična prijava odbacuje – nećete imati nikakve pravne posledice osude, jer do osude i ne dolazi. Međutim, imajte u vidu da to ne utiče na pravo policije da vas upiše u svoju evidenciju lica osumnjičenih da su učinila krivična dela i prekršaje, na osnovu člana 76. stava 1. tačke 2. Zakona o policiji.
Ukoliko javni tužilac ne bude smatrao da odlaganjem krivičnog gonjenja i odbacivanjem krivične prijave treba okončati postupak, Vi imate mogućnost zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela sa javnim tužiocem (uputno je videti čl. 313-319. Zakonika o krivičnom postupku). Zakonikom je propisano da sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa. Prilikom zaključenja sporazuma okrivljeni mora imati branioca. Sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži: opis krivičnog dela koje je predmet optužbe; priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo iz tačke 1. ovog stava; sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije; sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet; izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum; potpis stranaka i branioca. O sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrđivanja optužnice – predsednik veća. Odluka o sporazumu o priznanju krivičnog dela donosi se na ročištu, bez prisustva javnosti, na koje se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
Sud će presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim ako utvrdi da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe, da je okrivljeni svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da se odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenje prava na ulaganje žalbe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma, da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo i da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom. U slučaju osude po osnovu sporazuma bićete upisani u kaznenu evidenciju (upućujemo Vas da o pravnim posledicama osude i rehabilitaciji pogledate čl. 97-102. Krivičnog zakonika).
S poštovanjem,
Vaš Pro Bono