Poštovani, u braku sam bila 20 godina i sa suprugom imam sina od X god. i ćerku od X god. Prošle godine smo se razveli. On ima iz predhodna dva braka još troje dece. Ja sam zahtevala da mi pokloni tad već u zajednici kupljen plac i kuću u izgradnji sazidanu do ploče X god. Poklonio mi je, ali jedva. Otac mi je sagradio ostatak sa razlogom, jer je kuca na moje ime i uselili smo se. On je nasilan i decu i mene maltretira i ne brine kao otac, ne radi i ne doprinosi. Prilikom razvoda muž je mene i decu izbacio iz kuce. Ja sam tad poklonila kuću sinu, X god. a ćerka i ja imamo prava uživanja na kući. On ne želi da se iseli iz kuće i idemo preko suda već evo godinu dana i ništa se ne dešava, samo se odlažu ročišta.Već 3 su odložena. Ja sam sa decom kod mojih roditelja. Ključ je promenio kad smo izašli i tužili smo ga za ključ. Vratio je, ali je opet promenio. Cele godine je tako, mi ne možemo u kuću jer je on nasilan i preti, ima i krivičnu prijavu. Stvari je prodao i klavir jer je sin na Muzičkoj akademiji, a ćerka u srednjoj muzičkoj školi. Za klavir ga je sin tužio. Čak nije ni dozvolio da uđe sud da popiše stvari. Sad čekamo ročište, da ce Bog da ga isele. On kaže da ima pravo na kuću i ne želi dok mu sud ne kaže da se iseli. Kada bi tužio, a preti da će mene tužiti da vrati kuću, da li bi imao neka prava?

Poštovana,
prema čl. 190. st. 2. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon) u slučaju razvoda vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. Ali čl. 190 st. 3. PZ, propisuje da se neće vratiti pokloni ako bi to za poklonoprimca predstavljalo očiglednu nepravdu. Naše mišljenje je da, imajući u vidu činjenice koje ste nam naveli, ne bi imao pravo na povraćaj kuće.
Mladi Pro Bono