Poštovani, Otac i majka su dobili stan od X jos davne xxxx god. U vreme kada se isti otkupljivao (xxxx-xxxx), otkupljen je i uknjižen na očevo ime. Majka je preminula xxxx. godine i tada je otac izjavio pred maticarem (kada smo prijavljivali njenu smrt) da ona nema nista na svoje ime, tako da je poziv za ostavinsku raspravu za sestru i mene izostao. U vreme majčine smrti obe smo već bile udate. Xxxx godine otac je doveo ženu u stan sa kojom se kasnije (xxxx.god.) i venčao. Sa njom je dosla i njena ćerka iz prvog braka. Zajedničku decu nisu imali. Xxxx.godine otac prodaje stan i kupuje kuću gde je on isključivi vlasnik. Sestra se u međuvremenu razvela (xxxx. godine) a od xxxx.godine je u jednom sobičku u toj kući i uredno plaća deo komunalnih troškova. X.Y.XXXX. je preminuo i nas tri – njegova zakonska žena, sestra i ja smo pozvane na ostavinsku raspravu X.X.2014. godine. Sada u toj kući žive moja sestra, udovica i njena ćerka. Pitanje je: Koja su naša prava (moje sestre i mene) kao zakonske i jedine njegove dece s obzirom da od majke i njenog dela stana ništa nismo dobile, da je on taj stan prodao i kupio kuću? U kom odnosu sada delimo tu kuću sa njegovom ženom jer je ona izjavila:“da na stan nije imala prava a da je u ovu kuću mnogo ulozila!“ Ja bih se svog dela kuće odrekla u sestrino ime. Da li sud može zakonski da odredi sta kome pripada i da li ima svrhe uopšte pominjati prethodne događaje i neostvarena prava posle toliko godina? Nadam se da ću dobiti odgovor od Vas pre X.Y.2014. Hvala unapred. S postovanjem.

Poštovana,
Prema Zakonu o nasleđivanju (član 9), prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. U Vašem slučaju, zakonski naslednici ste Vi, Vaša sestra, i ostaviočeva supruga, ukoliko su bili venčani u trenutku u njegove smrti. Naslednici prvog naslednog reda nasleđuju u jednakim delovima, što znači da će zaostavštia Vašeg oca biti podeljena na tri jednaka dela i dodeljena svakome od vas, zakonskih naslednika. Takođe, u članu 9, stav 3 se kaže da ukoliko deca ostavioca nisu ujedno i deca ostaviočevog bračnog druga, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Ukoliko Vi želite da svoj deo ustupite Vašoj sestri, potrebno je da na ostavinskoj raspravi izjavite da se odričete svog dela u korist Vaše sestre. Obavezno naglasite da se odričete u korist svoje sestre, jer ukoliko to propustite, smatraće se da ste se samo odrekli svog dela, koji bi potom podelile Vaša sestra i supruga ostavioca. Budući da se na odricanje u korist određenog naslednika primenjuju pravila ugovora o poklonu, Vaša sestra bi se našla u ulozi poklonoprimca, a Vi u ulozi poklonodavca (čl. 216. st. 2. ZON). Ovo dalje znači, da se Vi kao poklonodavac nalazite u odnosu na Vašu sestru u drugom naslednom redu, te ne postoji oslobođenje od plaćanja poreza, već bi Vaša sestra bila dužna da plati porez na nasleđe i poklon sa privilegovanom poreskom stopom od 1,5% od vrednosti ustupljenog naslednog dela (čl. 19. st. 1. ZPI).
Što se tiče Vaših ostalih pitanja, da li je potrebno da ističete celu istoriju porodičnih odnosa, to zavisi kako se okolnosti budu odvijale. Ukoliko ostaviočeva supruga istakne zahtev za izdvajanje svoje imovine iz zaostavštine, jer ste nam preneli njenu izjavu da je ona ‘uložila u kuću’, Vi tada možete osporavati njene navode, obrazlažući način na koji je kupljena kuća, koja je predmet nasleđivanja.
U nadi da smo Vam pomogli,
Vaš Mladi Pro Bono