Poštovani,
Ishod bilo koje tužbe tj. ishod nekog sudskog postupka niko ne može da utvrdi sa sigurnošću jer on zavisi od mnogih okolnosti i činjenica koje se utvrđuju u svakom konkretnom slučaju. Kleveta kao krivično delo više nije propisano Krivičnim zakonikom što ne znači da čast i ugled jednog lica nisu zaštićeni. Naime, Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) propisuje krivična dela protiv časti i ugleda u članovima 170-177.
Član 170. propisuje uvredu i glasi:
(1) Ko uvredi drugog,
kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara.
(3) Ako je uvređeni uvredu uzvratio, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.
(4) Neće se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.
Iznošenje ličnih i porodičnih prilika član 171. glasi:
(1) Ko iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti ili ugledu,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog,učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Za iznošenje ili pronošenje ličnih ili porodičnih prilika koje je učinjeno u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zaštiti opravdanih interesa, učinilac se neće kazniti, ako dokaže istinitost svog tvrđenja ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog što je iznosio ili pronosio.
(5) Istinitost ili neistinitost onog što se iznosi ili pronosi iz ličnog ili porodičnog života nekog lica ne može se dokazivati (ovo znači da je bitno utvrditi samo da li je neko nesto prenosio ili iznosio, a da li je to sto je iznosio istina ili nije neće se utvrđivati).
Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti član 174. glasi:
Ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana.
Gonjenje za ova krivična dela preduzima se po privatnoj tužbi, znači da vi morate da podnesete tužbu a ne javni tužilac.
Takođe, uputio bih vas na tekst koji postoji na našem sajtu, a vezan je za vaše pitanje. https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/obligaciono-pravo/naknada-stete-zbog-povrede-casti/
S poštovanjem,
Mladi ProBono