Poštovana,
Zakon o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, , 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) u članu 84. stav 1. kaže da nezakoniti dokazi ne mogu biti korišćeni u sudskom postupku.
Nezakoniti dokazi su oni koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja suprotini Ustavu, Zakonu o krivičnom postupku, drugom zakonu ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potrvrđenim međunarodnim ugovorima.
Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje je krivično delo iz člana 143. Krivičnog Zakonika Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr, 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013).Kada biste tajno snimili nekog dok Vas vređa tako dobijeni snimak ne biste mogli da upotrebite kao dokaz, jer se na nezakonitim dokazima ne može zasnivati sudska odluka. (član 16. Zakona o krivičnom postupku).
Što se tiče Vašeg drugog pitanja u vezi odobrenja treba napometnuti da odobrenje lica koje se snima treba da bude izričito i nedvosmisleno što u primeru koji ste Vi naveli nije slučaj. Međutim, čak i kada bi Vam lice koje snimate dalo pristanak takav snimak i dalje ne bi mogao da bude dokaz u postupku. Snimak kao dokaz prema odredbama Zakona o krivičnom postupku može da se koristi samo kad sudija za prethodni postupak donese obrazloženu naredbu da se sprovede tajno praćenje i snimanje određenog lica (član 172.) i to kada oceni da ne bi bilo moguće prikupiti dokaze na drugi način, a postoji osnov sumnje da je lice izvršilo neko od krivičnih dela predviđenih članom 162. Članom 171. je propisano da sud može odrediti sprovođenje ove dokazne radnje na predlog javnog tužioca i to radi:
1) otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu;
2) utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari.
Mladi Pro Bono