Poštovani, Ugovorom o pokonu overenim u sudu 1998. godine, pokojna majka (umrla 2008. godine), poklonila mi je stan od 48 kvadrata koji se vodio na nju. S obzirom da je to bila njena želja, jer sam živeo u njenoj blizini i starao se o njoj,odluku je donela i saopštila u mom i sestrinom prisustvu. Sestra koja zivi u drugom gradu, situirana u vlasništvu sa mužem ima stan i kuću. Posle majčine smrti distancirala se od mene i nagoveštava da ce podneti tužbu za njen deo. U taj stan sam ulagao posle majčine smrti, otac je tu živeo, a sada je u domu za stara lica zbog teške bolesti. Da li je ugovor o poklonu overen u sudu oboriv?

Poštovani,

Ugovor o poklonu overen u sudu je punovažan. Međutim, valja obratiti pažnju na sledeću stvar. Naime, pokloni učinjeni zakonskom nasledniku uračunavaju se u obračunsku vrednost zaostavštine (član 66. Zakona o nasleđivanju, „Službeni glasnik RS“, 46/95, 101/2003). Dakle, sud u ostavinskom postupku utvrđuje vrednost zaostavštine tako što izračunava neto vrednost zaostavštine (gde spada vrednost svih prava koja je ostavilac posedovao u trenutku smrti, a od koje se oduzimaju njegovi dugovi, troškovi sahrane i popisa), sa kojom sabira vrednost poklona koje je ostavilac učinio nekom zakonskom nasledniku. Ovako dobijena vrednost zaostavštine deli se naslednicima (u Vašem slučaju Vi, sestra i suprug vaše majke delite zaostavštinu na jednake delove). Međutim, na ovaj način je lako povrediti pravo na nužni deo nekog od naslednika . Naime, nužni deo je zakonom određen deo zaostavštine kojim ostavilac ne može raspolagati (članovi 39. i 40. Zakona o nasleđivanju). U slučaju Vas i Vaše sestre, kao potomaka, on iznosi ½ onoga što biste dobili nakon smrti majke na osnovu zakona. Nužni deo najčešće se povređuje testamentarnim raspolaganjem, ali moguće ga je povrediti i poklonima učinjenim zakonskom nasledniku za života. Ipak, zahtev za uračunavanje poklona u zaostavštinu, kojim bi Vaša sestra mogla da otkloni nepravdu učinjenu ovakvom vrstom raspolaganja Vaše majke, sud ne primenjuje po službenoj dužnosti, već na zahtev poklonoprimčevih sanaslednika, u ovom slučaju Vaše sestre. Ona je zahtev mogla staviti najkasnije do deobe nasledstva. Pravo na deobu ne zastareva, što znači da se deoba može zahtevati bilo kad, osim u nevreme (član 228. Zakona o nasleđivanju).

Treba naglasiti, ipak, da ostavilac može isključiti primenu ovih pravila o uračunavanju poklona u zaostavštinu, pri čemu on to može učiniti na izričit ili prećutan način.

S poštovanjem,

 eKlinika  ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu