Poštovani/a,
Prvo da napomenemo da naše pravo poznaje dva režima imovine bračnih drugova – posebnu i zajedničku imovinu. Imovina koju je supružnik stekao pre braka, kao i imovina koju je stekao za vreme trajanja braka nasleđem ili poklonom, predstavlja njegovu posebnu imovinu kojom on može samostalno da raspolaže. Imovina stečena radom supružnika za vreme trajanja braka predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Ovom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajedničk, pri čemu se smatra da se njihovo pravo prostire podjednako na sve ono što spada u zajedničku imovinu, odnosno da ne postoje udeli supružnika u ovakvoj imovini. Što se tiče upisa u javni registar na nepokretnostima, koji pominjete, naš zakon propisuje da će se titularom zajedničke imovine uvek smatrati oba supružnika, pa čak i onda ako je samo jedan od njih upisan kao vlasnik nepokretnosti (član 176. Porodičnog zakona, „Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 ).Naravno, imovinske odnose supružnici mogu drugačije urediti ugovorom (član 171. Stav 2. Porodičnog zakona).
Ovde se, naime, postavlja pitanje šta se dešava sa zejedničkom imovinom u slučaju smrti jednog od supružnika. S obzirom da su udeli u zajedničkoj imovini neopredeljeni, potrebno ju je nekako podeliti, ne bi li se znalo koji deo zajedničke imovine ulazi u zaostavštinu Vaše majke. To je ono što čini sud u ostavinskom postupku. Naime, zadatak suda u ostavinskom postupku je da popiše i proceni sve ono što spada u imovinu Vaše majke, te da je podeli među naslednicima (u ovom slučaju Vi, Vaša sestra i Vaš otac nasleđujete svako po 1/3 zaostavštine). U tom smislu neophodno je da da sud učini deobu zajedničke imovine Vaše majke i oca. Pošto sud pretpostavlja da su njihovi udeli u zajedničkoj imovini jednaki, on će je podeliti na dva jednaka dela, od kojih će jedan pripasti Vašem ocu, od kog trenutka će se smatrati njegovom posebnom imovinom kojom on može samostalno da raspolaže i koju ćete, jednoga dana, nakon njegove smrti, naslediti vi, njegova deca i njegova nova supruga,dok će se drugi deo uračunati u zaostavštinu Vaše majke. Taj deo imovine Vaše majke nastao deobom zajedničke, zajedno sa njenom posebnom imovinom stečenom pre braka, činiće zaostavštinu iz koje ćete se vi- deca- i vaš otac namiriti.
Ukoliko se u ostavinskom postupku, kao sporno, pojavi pitanje udela u zajedničkoj imovini, sud će prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanu stranu uputiti na parnicu za utvrđivanje bračne tekovine. (član 119. Zakona o vanparničnom postupku). Ovde će se moći dokazivati da udeli supružnika u zajedničkoj imovini ipak nisu jednaki. Tada će sud prilikom određivanja udela u obzir uzeti koliko je svaki od supružnika zarađivao, ali i svaku vrstu pomoći jednog supružnika drugome i sl.
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu