Poštovani/a,
Naše pravo poznaje takvu vrstu raspolaganja. Reč je o ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života koji je propisan članom 182. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, 46/95, 101/2003)
. U pitanju je ugovor kojim se ustupilac (u ovom slučaju Vaš deda) obavezuje da svojim potomcima (Vama) besplatno ustupi svoju imovinu koju poseduje u momentu zaključenja ugovora. Dakle, bitno je naglasiti da ovim ugovorom Vaš deda ne može na Vas preneti neko buduće pravo (dakle ono koje nije posedovao u momentu sklapanja ugovora) niti je moguće ugovoriti odredbu kojom Vam ustupa čitavu zaostavštinu (član 185. Zakona o nasledjivanju).
Za Vas je naročito bitno dejstvo ovog ugovora. Naime, dobra koja na ovakav način dobijete od Vašeg dede ne uračunavaju se u njegovu zaostavštinu kada umre (član 186. Zakona o nasledjivanju). To praktično znači da se iz ustupljenih dobara ne mogu namiriti nužni naslednici (Nužni naslednici su ostaviovčeva najbliža rodbina kojoj pripada deo zaostavštine kojom ostavilac nije mogao raspolagati I koji se naziva nužnim delom – članovi 39. i 40. Zakona o nasledjivanju). Takodje, dobra koja ste stekli na ovaj način uračunavaju se u nasledni deo koji Vam,po smrti dede, u svakom slučaju pripada već na osnovu zakona.
Međutim, da bi ugovor imao gore pomenuta dejstva, potrebno je da se ispune određeni uslovi:
- Ugovor mora biti potvrđen u sudu (član 184. Zakona o nasledjivanju)
- Neophodna je saglasnost svih ustupiovčevih potomaka koji će u momentu njegove smrti postati njegovi zakonski naslednici (član 183. Zakona o nasledjivanju). To je u ovom slučaju svakako Vaš otac, ali i njegovi braća I sestre, ukoliko ih ima( saglasnost supruge Vašeg dede, pak, ovde nije potrebna, iako je i ona zakonski naslednik u prvom naslednom redu).Ovo je važno, jer, ako se sa ugovorom nije saglasilo makar jedno od ovih lica, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života smatraće se ugovorom o poklonu (član 187. Zakona o nasledjivanju). A pokloni učinjeni nekom od zakonskih naslednika uračunavaju se u zaostavštinu, što znači da se iz njih mogu namiriti nužni naslednici. Ovo je ,dakle, nepovoljniji režim za Vas.
Da rezimiramo. Vaš deda može na Vas preneti imovinu za života. Potrebno je samo da se ispoštuje forma ugovora, a to je forma sudski potvrdjene isprave, kao i da se pribavi saglasnost njegovih zakonskih naslednika. Ako ne dobijete njihovu saglasnost, imovina može biti preneta na Vas ali će se u tom slučaju smatrati poklonom, u kom slučaju će njegovi naslednici iz prvog naslednog reda moći da zahtevaju izdvajanje na račun svog nužnog dela iz dobara koja ste dobili.
Za kraj bih Vam skrenula pažnju na još jednu mogućnost, kojom biste izbegli gore pomenute mane ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života (a to je situacija u kojoj bi neko od naslednika Vašeg dede uskratio saglasnost za sklapanje ovog ugovora). Vi, naime, uvek možete sklopiti sa Vašim dedom ugovor o doživotnom izdržavanju (član 194. Zakona o nasleđivanju). To je dvostrano obavezan ugovor kojim biste se Vi obavezali da izdržavate Vašeg dedu do njegove smrti, a on bi se obavezao da Vama,kao naknadu za to, prenese svoju imovinu koju poseduje u momentu sklapanja ugovora, a koja bi na Vas prešla u trenutku njegove smrti. Ovaj ugovor je, takođe, neophodno potvrditi u sudu, ali se za njegovo zaključenje ne traži ničija saglasnost (osim ukoliko ste maloletni, u kom slučaju Vaš roditelj mora dati saglasnost).
Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja kontaktirajte nas ponovo.
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu