Poštovana,
Imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja bračne zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu ( Porodični zakon, član 171, stav 1 Sl glasnik br 18/2005 i 72/2011). Dakle, sva imovina koja je stečena tokom Vaše bračne zajednice a u čijem ste sticanju učestvovali neposredno ( npr. kupovina određenih stvari od svoje zarade) ili posredno ( npr. obavljanje kućnih poslova, održavanje i sprečavanje gubitaka i štete na postojećoj stvari itd).
Režim zajedničke imovine prestaje deobom. Pravo na deobu zajedničke imovine ne zastareva. Postoje dva načina : sporazumna i sudska deoba. Sporazumom bračni drugovi odlučuju na koji način će se podeliti zajednička imovina. Sudsku deobu može pokrenuti jedan od supružnika. Kao osnovni princip prihvaćena je prepostavka jednakih udela . Pretpostavka je oboriva ako se na zahtev jednog supružnika dokaže da je njegov udeo u sticanju zajedničke imovine veći do udela drugog supružnika ( PZ član 180 Sl glasnik br 18/2005 i 72/2011 ).
Što se tiče konkretno kuće koju pominjete, ona iz onoga što ste naveli podvodi se pod režim zajedničke imovine. Međutim, sporan je ugovor o poklonu koji je zaključio Vaš bivši suprug. ( napomena: pretpostavljamo da ste greškom naveli ugovor o doživotnom izdržavanju, jer je reč o ugovorukojim se obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života , dakle njegova svrha je sasvim druga.) Pravnički je jasno da niko ne može na drugoga preneti više prava nego što sam ima. Dakle, postoje dva načina: ili da tužbom od suda tražite utvrđivanje ništavosti ugovora ( jer je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima – Zakon o obligacionim odnosima član 103 stav 1 Sl list SFRJ br 29/78 39/85 57/89 i Sl list SRJ 31/93) ili da tužbom tražite naknadu štete.
Zbog komplikovanosti slučaja topla preporuka je angažovanje advokata.
Takođe, nemojte dizati ruke od naplate alimentacije, ono što Vam po zakonu i sudskoj odluci pripada. Traženje naplate je moguće u izvršnom postupku , a takođe i u parničnom postupku za naknadu štete ( ako je zbog neprimanja izdržavanja pretpljena neka materijalna ili nematerijalna šteta). Utvrđena je i krivčna odgovornost: Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. ( Krivični zakonik član 195 „Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013)
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu