Poštovani/a,
Odlaganje krivičnog gonjenja je regulisano članom 283. Zakonika o krivičnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 ).
Naime, ukoliko je zaprećena kazna za učinjeno delo novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina, javni tužilac može odustati od krivičnog gonjenja ukoliko osumnjičeni pristane da ispuni neku od sledećih obaveza:
1) da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu;
2) da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe;
3) da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad;
4) da ispuni dospele obaveze izdržavanja;
5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
6) da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja;
7) da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.
Javni tužilac određuje rok u kome je neophodno izvršiti preuzetu obavezu, s tim da taj rok ne sme biti duži od godinu dana. Nadzor nad izvršenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadležnog za poslove izvršenje krivičnih sankcija. Javni tužilac je u obavezi da o odlaganju krivičnog gonjenja obavesti oštećenog, koji povodom ovoga ima pravo prigovora neposredno višem javnom tužiocu (član 51. Zakona o krivičnom postupku).
S obzirom na to da Vas terete za delo za koje je zaprećena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna, u Vašem slučaju se može primeniti institut odlaganja krivičnog gonjenja (član 208. stav 1. Krivičnog zakonika).
Treba samo još imati u vidu da, ukoliko ste sa oštećenim u određenom odnosu, važiće odredbe člana 222. Krivičnog zakonika, tj. krivično gonjenje preduzimaće se po privatnoj tužbi.
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu