Poštovanje, prošle godine je na placu koji se graniči sa mojim placem komšija počeo sa gradnjom kuće. Kad je kopao temelj veliki deo zemlje stavio je u donji, niži deo placa. Zemlja sada vrši pritisak na moju betonsku ogradu koja nije potporni zid, vec služi za omeđavanje između naših placeva. Tako je veštački podigao nivo svog placa, sva atmosferska voda sliva se u moj plac. Zamolio sam usmeno komšiju da zemlju vrati u prvobitno stanje, onako kako je bilo pre nego sto je počeo sa gradnjom. Kako se oglušio o moju molbu da mirno rešimo spor, molim Vas za pomoć kako i na koji način da ostvarim svoja prava i da zaštitim svoju imovinu, ogradu od urušavanja a svoj posed od poplave. Još da dodam i ovo, svojim sredstvima i na svom placu sam podigao ogradu. Hvala unapred.

Poštovani,

 

Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica … ( Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br 29/78, 39/85, 57/89 i Sl list SRJ 31/93).  Da biste sprečili da do eventuelne štete dođe i tako vodili parnicu za naknadu štete, možete podizanjem tužbe zahtevati od svog komšije da otkloni opasnost.

 

Sadržinu tužbe direktno uređuje Zakon o parničnom postupku ( Sl glasnikbr. 72/2011 ) tako što propisuje u članu 192 nužne sastojke. Podaci koje mora sadržati Vaša tužba su : označenje suda,  ime i prezime stranaka, prebivalište ili boravište stranaka,  ime i prezime kao i prebivalište zakonskih zastupnika odnosno punomoćnika ako ih imate, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca ( član 98 stav 3 Zakon o parničnom postupku, Sl glasnik br. 72/2011).

 

Tužbom za osudu na činidbu, predlažete sudu da naloži  tuženom ( Vašem  komšiji) da ukloni višak zemlje koji može ugroziti Vašu imovinu.

 

Pozivajući se na već pomenuti član Zakona o obligacionim odnosima, takođe svoju tužbu zasnivate i na zakonsko uspostavljenom pravu službenosti ( tzv. susedskom pravu) tj. da imate pravo da zahtevate od vlasnika poslužnog dobra ( Vašeg suseda) da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti. ( član 49. stav 1 Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Službeni list SFRJ 6/1980-189, 115/2005). Napominjem da susedsko pravo nije uređeno pozitivnim zakonodavstvom, već se pravnim tumačenjem ove odredbe kao i običajnom sudskom praksom, primenom pravila predratnog prava dolazi do  obaveze  postupanja u duhu dobrosusedskih odnosa.

 

S poštovanjem,

 

 eKlinika  ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu