Poštovani, Podnela sam tužbu za razvod braka. Pre tri godine je suprug pobegao iz stana u kome smo zajedno živeli, a koji je u vlasništvu njegovih roditelja. Dete i ja smo sami živeli, a on se pojavljivao sporadično, nije učestvovao u podizanju deteta, meni nije davao novac za izdržavanje deteta, izgovarajući se da plaća račune u stanu, za koje se ispostavilo da su uglavnom neplaćeni ili krajnje neredovno plaćani. Nedavno smo slučajno saznali da je postao otac vanbračnog deteta, što je par meseci krio od nas. To dete i njegovu majku je prijavio na adresu na kojoj mi živimo. Nakon toga je pokrenut sa moje strane proces za razvod, ali su počele pretnje i ucene da želi zajedničko starateljstvo nad detetom, ne želi da plaća alimentaciju, ne dozvoljava da se iselimo iz stana i sl. Moje pitanje se odnosi na to da li je moguće da dobije zajedničko starateljstvo, koje ja naravno ne želim, jer se radi o osobi koja je izuzetno sklona lažima i manipulaciji i šta se uopšte može očekivati u pogledu visine alimentacije za dete? Jer je rešen da nas što više finansijski ugrozi i izjavio je da ne želi meni da daje novac. On je doktor nauka, profesor na privatnom fakultetu, živi odličnim standardom, vozi skup automobil, hrani se po restoranima, jednom rečju za sebe uvek ima. Takođe, osnivac je 50% u privatnoj firmi, mada, naravno tu ne prikazuje nikakvu zaradu, koja uzimajući u obzir standard kojim živi evidentno postoji. Ja sam fakultetski obrazovana, radim u državnoj upravi. Nameravam da se iselim iz stana i da podignem stambeni kredit. Dete ima 12 godina.

Poštovana,

Najadekvatnije rešenje bi bilo da se čitav spor reši sporazumom između Vas i Vašeg supruga, jer bi to bilo u najboljem interesu deteta. To može biti sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, u skladu sa članom 76. Porodičnog zakona:

„Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.“

To može biti i sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava, u skladu sa članom 78. Porodičnog zakona:

„Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.“

U slučaju nepostizanja sporazuma sud će jednom od roditelja poveriti dete. Predmet ocene suda će biti sve okolnosti koje mogu biti značajne za donošenje odluke o poveravanju deteta. To su na primer: stambene, zdravstvene i imovinske prilike roditelja, njihove mogućnosti da neposredno odgajaju dete, ponašanje i karakterne osobine roditelja, uzrast deteta…

Kada govorimo o alimentaciji, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja. Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Više o institutu izdržavanja možete pogledati od 154. do 167. člana Porodičnog zakona Republike Srbije.

Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja budite slobodni da nas kontaktirate.

Vaš, Mladi Pro bono