Poštovani,
Najpre ćemo pokušati da Vam razjasnimo krivičnopravne institute.
Uslovni otpust je faza u izvršenju kazne zatvora. Osuđenog koji je izdržavo dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se oduđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršenja radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja.
(Krivični zakonik, Sl. glanik br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 ). O uslovnom otpuštanju odlučuje sud. U slučaju opoziva uslovnog otpusta ( razlozi za opoziv uslovnog otpusta regulisani su članom 47 Krivičnog zakonika, Sl glasnik br 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13) vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u izdržanu kaznu .
Abolicija je jedna varijanta pomilovanja tzv akt milosti najvišeg organa državne vlasti ( u Republici Srbiji reč je o predsedniku Republike Srbije) kojim se pre nego što nastupi pravosnažnost presude oslobađaju od krivičnog gonjenja neka krivična dela ili neki učinioci. ( Zakon o pomilovanju Sl. glasnik RS“, br. 49/95 i 50/95 – ispr. ). Pomilovanje kao krivičnopravni institut pored abolicije obuhvata i mogućnost potpunog ili delimičnog oslobođenja od izvršenja kazne. Pomilovanje nije ograničeno nekim materijalno pravnim uslovima, tako da se u molbi za pomilovanje može navesti teško zdravstveno stanje kao razlog. Molba se podnosi sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu a odluku donosi predsednik Republike Srbije.
Amnestija je akt zakonodavne vlasti kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili oslobođenje od izvršenja kazne itd. Dakle razlika između amnestije i abolicije je što se pomilovanjem poimenično određenom licu daje npr oslobodjenje od krivičnog gonjenja ili oslobođenje od izvršenja kazne dok kod amnestije unapred se ne zna koja lica će biti obuhvaćena tim aktom milosti.
Vreme provedno u pritvoru uračunava se u izrečenu kaznu zatvora ( Krivični zakonik član 63 stav 1. Sl glasnik br 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 ) . U Vašem slučaju to će biti 2 godine i 11 meseci.
Niko ne sme ugroziti telesno i duševno zdravlje osuđenog. ( Zakon o izvršenju krivičnih sankcija član 76 Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) Pravilo je da Zavodi imaju Službu za zdravstvenu zaštitu koja se brine o zdravlju zatvorenika, poseduje posebne prostorije za smeštaj obolelih u zavisnosti od njihovog oboljenja.
Ako je reč o teškoj hroničnoj bolesti, tj. ukoliko dođe do naglog pogrošanja a nema uslova za lečenje u Zavodu postoji mogućnost podnošenja molbe za odlaganje izvršenja kazne zatovora ( Zakon o izvršenju krivičnih sankcija član 59 stav 1, članovi 60-63 Sl. glasnik RS“, br. 55/2014).
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu