Poštovani,
Iako su vanbračni partneri po zakonskim pravima i obavezama izjednačeni sa bračnim partnerima, nije predviđen jedinstven postupak rastavljanja vanbračne zajednice, kakav je, u slučaju braka, razvod. Ako imate zajedničku imovinu trebalo bi da posebnim sporazumom podelite tu imovinu, a ako je sporazum nemoguć, podelu imovine morate inicirati tužbom.
Kod utvrđivanja šta spada u zajedničku imovinu i koliko od toga će pripasti kom partneru, kao i kada je reč o načinu podele, za vanbračnu zajednicu važe potpuno isti kriterijumi kao i za brak. Jedina specifičnost je, budući da zajednička imovina može nastati samo tokom trajanja „zajednice života” partnera, da se kod braka tačno zna kada je ta zajednica nastala- danom venčanja. Kod vanbračne zajednice, ako o podeli imovine treba da presudi sud, može da dođe do spora oko toga kada ste počeli da živite zajedno.
Sud treba da utvrdi koliki deo imovine koja se deli pripada svakom partneru ponaosob. Polazi se od pretpostavke da su udeli oba supružnika jednaki, ali svaki od supružnika može da traži da se utvrde drugačiji procenti.
Ako se ravnopravna podela ospori, razmatra se koliki je novčani doprinos supružnika uvećanju imovine kroz platu, honorare ili druge oblike zarade, ali se procenjuju i drugi načini doprinosa zajednici. Sud će zato utvrditi i koliki je trud uložen u održavanje domaćinstva i staranje o deci i ostalim članovima porodice, ali može da uzme u obzir i „ostale okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje zajedničke imovine”. Ukoliko je još neki član domaćinstva u kojem supružnici žive (dete, tetka, baba) svojim radom ili prihodima doprineo nastanku zajedničke imovine, sud će morati da odluči i koliki je njegov udeo u toj imovini.
Mladi Pro Bono