Živeli smo u kući kod suprugovih roditelja, na spratu sa posebnim ulazom, ali taj sprat nam nije bio prepisan, a planirano je da svekar suprugu pokloni taj sprat da se vodi na njega. Došlo je do sukoba sa njima i suprug, ja i naš sin (od X god.) smo napustili kuću, jer nismo mogli s njima da se složimo ni oko čega. Ako se pobunimo, svekar je uvek govorio kako je to njegova kuća. To je nama mnogo smetalo i suprug je odlučio da kuću napustimo. Ono što smo mogli od nameštaja i bele tehnike da iznesemo iz kuće, a da je naše vlasništvo, izneli smo, ali postoje stvari koje su naše, a nismo mogli da iznesemo: klima, bojler za kupatilo, ogledalo za kupatilo, peć za grejanje… i ostale stvari koje su fiksirane i za koje je potrebna demontaža. Mi smo sada podstanari, ali još uvek smo prijavljeni na adresi gde je kuća u kojoj smo živeli. Da li mi njima možemo da ponudimo da nam oni otplate te stvari koje su ostale ili da ih skinemo? I koliko imamo mi prava na tu kuću što se tiče možda sutra nekog nasledstva? Ukoliko se desi da svekar ne prepiše kuću na mog supruga, da li on ipak ima deo u toj kući? Ili će se nakon smrti svekra ipak voditi ostavinska rasprava na koju će biti pozvan moj suprug? Nadam se da razumete šta sam htela da vas pitam. Suprug je od rođenja živeo u toj kući, naš sin takođe od rođenja, a ja od kada sam u braku (2 i po godine). Od nas troje – ko koliko ima prava na deo te kuće? Hvala

Poštovana,

Po pitanju nasleđivanja, pravo na nasleđe bi imao Vaš suprug kao pripadnik prvog naslednog reda. Prema članu 9 stavu 1 Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/95 I 101/2003-odluka US, u daljem tekstu: ZON) prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug (dakle, Vaš suprug i njegova majka). Član 9 stav 2 ZON kaže da ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Ako Vaš suprug nema rođene braće i sestara, nasledio bi ½ celokupne imovine – kao i injegova majka. Imajte u vidu da bi suprugova majka mogla da traži da se utvrdi njen udeo u zajedničkoj imovini bračnih drugova (zakonska pretpostavka je da udeo u zajedničkoj imovini iznosi 50%, mada se može utvrđivati i suprotno). To bi značilo da bi ona mogla da dobije 50% kuće kao udeo u zajedničkoj imovini, a druga polovina kuće bi se podelila na jednake delove (pola Vaš suprug – pola njegova majka).

Što se tiče stvari koje su ostale u kući, imate nekoliko mogućnosti na raspolaganju:

1. Preporuka je da se dogovorite sa suprugovim roditeljima da li ćete uzeti te stvari ili će vam isplatiti njihovu vrednost.

2. Ako ne uspete da postignete dogovor, prema članu 38 stavu 1 Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (“Službeni list SFRJ”, br. 6/80… “Službeni glasnik RS”, br. 115/2005-dr.zakon, u daljem tekstu: ZOSPO), kao vlasnici individualno određenih stvari (npr. peć za grejanje, ogledalo za kupatilo i sl.) imate pravo da tužbom zahtevate povraćaj. Pritom, u skladu sa čl. 37 st. 2 morate dokazati da na stvarima čiji povrćaj tražite imate pravo svojine (ugovor o kupoprodaji tih stvari je svakako najbolji dokaz), kao i da se stvari nalaze u faktičkoj vlasti tuženog. Pravo na podnošenje ove tužbe ne zastareva (čl. 37 st. 3 ZOSPO).

3. Dok ste živeli u toj kući, vi niste bili vlasnici, već savesni držaoci. Prema čl. 38 st. 3 ZOSPO savestan držalac ima pravo na naknadu nužnih troškova za održavanje stvari (npr. troškovi popravke cevi, plaćanje poreza, plaćanje računa za struju, komunalne usluge itd.). Čl. 38 st. 4 ZOSPO kaže da savestan držalac može tražiti naknadu korisnih troškova u meri u kojoj je vrednost stvari (kuće) povećana (npr. ugradnja klime, bojlera, ugradnja drugih uređaja i sl.). Naknadu svih ovih troškova možete ostvariti bilo mirnim putem – u dogovoru, bilo sudskim putem.

E-Klinika „Pro Bono“ i  Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)