Prijateljica živi u iznajmljenom stanu sa detetom od 12 godina, koje ima prvi stepen dijabetesa. Nije platila jednu kiriju, a već polako je ušla u drugu koju treba da izmiri. Vlasnici stana su sinoć oko 21h promenili bravu na vratima, bez ikakve najave i obaveštenja. U stan nisu mogli da uđu kada su se vratili. Bezbroj poziva i poruka su uputili vlasnicima da im otključaju vrata i obrazložili da se u stanu nalaze lekovi i insulin, kao i aparat za merenje šećera bez kojeg dete ne može. Veliki je rizik da dete ne primi određenu terapiju. Pogotovo se majka plaši jer joj je dete dva puta u komu palo. Interesuje me da li vlasnici imaju prava da u sred noći i još u zimskom periodu izbace na ulicu dete i majku i pri tom ne daju im lekove koji su u stanu? Koja su prava sada majke i deteta u ovoj situaciji i kome da se obrate? Hvala unapred!

Poštovani,

Pretpostavljamo da je Vaša prijateljica imala zaključen ugovor o zakupu sa vlasnikom stana. Taj ugovor mogu otkazati po predviđenim pravilima obe ugovorne strane. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, br. 31/93 i „Službeni list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) u članu 584. navodi da zakupodavac, tj. vlasnik stana može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu u roku od 15 dana nakon što ga je zakupodavac pozvao na plaćanje. Međutim,  članom 597. istog zakona je uređeno da obe strane ugovor mogu otkazati, ali da moraju poštovati određeni otkazni rok. Ako taj rok nije određen ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, on iznosi 8 dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme. Pojam „nevreme“ označava situaciju koja je nepovoljna zakupca ili zakupodavca, koja bi mogla da proizvede neku štetu većih razmera. Primeri za to jesu: žena u drugom stanju, zima itd. Jasno je da se u ovo može svrstati i situacija Vaše prijateljice.

S obzirom na zdravstveno stanje deteta koje ste naveli i ponašanje vlasnika stana nakon obrazloženja situacije, postoji njegova obaveza da naknadi pričinjenu štetu. Članom 195. Zakona o obligacionim odnosima je uređeno da ako neko nanese nekom licu  telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, mora da mu  naknadi  troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim. Takođe se u članu 200. ovog zakona navodi da će sud odrediti novčanu naknadu i za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove, naruženost, povredu ugleda i časti, slobode ili prava ličnosti, za smrt bliskog lica, kao i za pretrpljeni strah.

Svoje pravo za naknadom nematerijalne štete može ostvariti tako što će tužbom pokrenuti postupak kod nadležnog suda.

Što se tiče privatnih stvari Vaše prijateljice koje se i dalje nalaze u stanu, ona u svakom slučaju ima pravo da tužbom zahteva njihov povraćaj, s tim što mora dokazati da ima pravo svojine na stvarima i da su u faktičkoj vlasti kod tuženog lica. (Član 37. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa odnosa – „Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. Zakon). Pravo na podnošenje ove tužbe ne zastareva, što znači da ne može izgubiti pravo da podnese navedenu tužbu.

S poštovanjem,

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)