Poštovani, u braku sam 9 godina, sa suprugom imam 2 sina (7 i 4 godine), i sada želim da se razvedem, jer supruga i ja više ne nalazimo zajednički jezik ni oko čega. Prvih 5 godina živeli smo u stanu koji je bio u vlasništvu supruge pre stupanja u brak. Pre četiri godine kupili smo stan na kredit sa rokom otplate 30 godina. Obzirom da su moja primanja značajno veća od supruginih, kredit sam podigao samostalno tj. supruga nije solidarni dužnik. Moje pitanje je: ko u slučaju razvoda zadržava pravo svojine nad pomenutim stanom i u kom procentu, obzirom da je do sada otlačeno tek oko 7% iznosa kredita? Takođe ma zanima i iznos alimentacije koju bih plaćao ukoliko bi deca bila dodeljena majci. Hvala.

Poštovani,

Na osnovu činjenicnog stanja koji ste izneli, proizilazi da je vaša zajednička imovina stečena u braku 7% vrednosti stana. Kod slučajeva razvoda braka važi osnovno načelo dogovora supružnika oko deobe zajedničke imovine u vidu sporazumnog razvoda braka (što je u svakom slučaju preporučljivo), a ako supružnici ne postignu dogovor, tada se primenjuje pravilo da se zajednička imovina stečena za vreme trajanja bračne zajednice deli na jednake delove, shodno članu 180. st. 2 Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon), što znači u Vašem slučaju da supruzi pripada 3,5% od vrednosti stana. Ali svaki surpužnik imao pravo da dokazuje da je njegov udeo veći.

Veličina udela zavisiće ne samo od ostvarenih prihoda u vidu zarade već i od vođenja domaćinstva, staranja o deci i imovini i svih drugih okolnosti koje su od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Iz okolnosti Vašeg slučaja, sud svojom odlukom u pogledu ovog stana bi zasigurno Vama dodelio stan uz obavezu da otplatite kredit do kraja, a Vašoj supruzi bi bilo priznata susvojina u polovini otplaćenog dela stana. Vi Vašoj supruzi pošto ona već ima stan u svojini možete ponuditi da joj isplatite njen suvlasnički udeo u Vašem stanu.

Ako Vaša supruga želi da raspolaže svojim delom, po Zakonu o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 42/98 i 111/2009) u članu 5. predviđena je mogućnost preče kupovine, a s obzirom da njen suvlasnički udeo neznatan i za pretpostavku je da nema interes da isti zadrži u vlasništvu. 

U pogledu alimentacije, visinu iste utvrđuje sud imajući u vidu mesečne potrebe dece, a po prethodno pribavljenom izveštaju Centra za socijalni rad.

Visina alimentacije može biti izražena u procentu (ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje), a može biti od strane suda iskazana i u fiksnom mesečnom iznosu shodno odredbama člana 162. Porodičnog zakona.

Visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj – dužnik izdržavanja.

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)