Poštovani , radi se o sledećem: Moja majka je pre nekoliko godina dobila novac od komšinice ,nije bila u pitanju pozajmica nego poklon – u vrednosti X dinara. U medjuvremenu njihovi odnosi su se pogoršali i sada ta osoba zahteva od moje majke da joj novac vrati ili ce podići tužbu protiv nje. Moram da napomenem da prilikom davanja tog novca nije bilo nikakvih svedoka, ne postoji napisana nikakva priznanica i slično. Ta osoba koja preti tužbom je inače poznata po tome što tuži sve komšije odreda iz neosnovanih razloga, pokrećući sudske procese koji traju unedogled zahvaljujući tome što stalno dovodi nove lažne svedoke koje potplaćuje. Sve se ovo zna, samo ne postoji način da to i dokažemo. Kako bi bilo najpametnije postupiti u ovoj situaciji ? Vratiti trazeni novac – da li bi bilo mudro tražiti da to bude kod advokata, uz potpisivanje izjave od strane komšinice da je novac vraćen i da ne postoji više nikakav osnov za potraživanja i tužbe sa njene strane? Ili nešto drugo? Unapred zahvalna

Poštovana,

Poklon treba da bude rezultat dobrovoljnog i potpuno slobodnog opredeljenja poklonodavca. Ugovorom o poklonu poklonodavac prenosi na poklonoprimca određeno pravo ili mu, na račun svoje imovine, čini neku korist, i to sve bez odgovarajuće naknade. Dakle, bitno je da postoji namera da se poklon učini. Ta namera se nikad ne pretpostavlja, već mora nedvosmisleno proizilaziti iz sadržine ugovora ili skupa relevantnih okolnosti konkretnog slučaja.  Odluka poklonodavca da učini poklon može biti zasnovana na različitim motivima, počev od ličnosti poklonoprimca (zahvalnost, vraćanje usluge…), pa do opšte moralnih i humanih pobuda. Ugovor o poklonu se smatra zaključenim postojanjem pismene izjave (potpisan tekst izjave), ili prostom predajom stvari (realna forma). Poklonodavac mora biti potpuno poslovno sposobno lice (stiče se punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda). Izuzetno, poklonodavac može biti i lice sa relativnom sposobnošću ugovaranja odn. liice koje je navršilo 14 godina života, ali samo u pogledu imovine koju je steklo svojom zaradom.

Poklonodavac ima mogućnost da raskide ugovor i povrati predmet poklona. To su uglavnom dva slučaja: određeni stepen nezahvalnosti poklonoprimca i osiromašenje poklonodavca u zakonom  predviđenim granicama.

Zakon vodi računa o samo težim oblicima nezahvalnosti. Potrebno je ustanoviti grubu nezahvalnost, bez obzira da li je ona istovremeno  krivično delo ili nije krivično delo. Tu ocenu treba prepustiti sudu, koji donosi ocenu u svakom konkretnom slučaju. Pravo na raskid se gasi posle proteka jedne godine od dana saznanja za osnov raskida, odnosno po isteku 10 godina od ispoljenog akta nezahvalnosti. Pravo na raskid zbog nezahvalnosti prestaje smrću poklonoprimca.

Poklonodavac koji posle predatog predmeta poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nužnih sredstava za život ili izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdrzava, može raskinuti ugovor o poklonu. Poklonoprimac se može osloboditi obaveze povraćaja predmeta poklona ukoliko preuzme dužnost da poklonoprimcu daje nužna sredstva za život ili za izdržavanje lica koja je ovaj po zakonu dužan da izdržava.

Dakle, u slučaju nepostojanje nekog od navedenih uslova, poklonodavac neće imati prava na jednostrani raskid ugovora, osim u slučaju da neka druga mogučnost nije predviđena samim ugovorom.

U slučaju da se Vaša majka, kao poklonoprimac, odluči za vraćanje primljrnog novca, svakako predlažemo da se predaja izvrši  uz prisustvo svedoka i sačinjavanje pisane izjave(priznanice) koju bi potpisala sva prisutna lica uključujući i poklonodavca. Potpisi na  priznanici mogu biti overeni u sudu što bi povuklo obavezu plaćanja sudske takse, ali sa druge strane dodatno osnažilo priznanicu kao dokaz u eventualnom sudskom postupku.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)