Poštovani, pre x godina nasledila sam x/x stana, a moja maloletna bratanica x/x. Da li se taj stan može uknjižiti i na koji način? Hvala i pozdrav.

Poštovana,

Svaki vlasnik nepokretnosti treba da uknjiži svoje stečeno pravo svojine u katastru nepokretnosti. Služba za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda vrši upis u javnu knjigu i svi podaci u katastru smatraju se istinitim i verodostojnim po zakonu.

Uknjiženje prava svojine moguće je po različitim osnovama, između ostalog i uknjiženje na osnovu nasleđenog stana (uknjiženje na ime naslednika).

Potrebna dokumenta za uknjiženje se razlikuju u zavisnosti od toga kako je to pravo stečeno.

U Vašem slučaju, uz zahtev za uknjiženje prava svojine potrebno je podneti ostavinsko rešenje koje mora imati pečat pravnosnažnosti, dokaz o administrativnoj taksi i dokaz o plaćanju poreza.

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br.6/80 i 36/90, „Sl. lisr SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon )  u članu 13. predviđa da više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini ( idealni deo).

Nasleđene nepokretnosti imaju poreske olakšice u zavisnosti od naslednih redova i to definiše Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. lisr SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon 135/2004, 61/2007, 5 /2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US i 47/2013)

Član 21. stav 1, Zakona o porezima na imovinu, predviđa poresko oslobođenje za naslednike prvog naslednog reda.

Po Zakonu o nasleđivanju („Sl. Glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) u prvi nasledni red spadaju ostaviočevi potomci i bračni drug, kao i ostaviočevi unuci, ako ostaviočevo dete neće ili ne može da nasledi.

 

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)